Отаџбина

Н А П Р Е 0 Т О Л у

567

Дворске госпође доле у мајуру торокале су још дуго. Оне, које нису пратиле Краљицу, завиделе су онима које су биле те су већ могле критички посматрати Броненову невесту, Шта ли то може бити на тој девојци из грађанског сталежа, да баш њу испроси Бронен, који би се могао оженити из највећих племићских кућа ? Једни нађоше да је у понашању неспретна, други опет да је сувише сигурна, а њена лепота беше такође под питањем. Млађим дворским госпођама саопштише у шали да ће сада лични лекар сваки дан држати велику параду својих осећаја и васионских идеја и то аи §тапс1 вегјеих, баш истинскп. Месечина беше пала на брда и долине, у којима најзад све заспа. Само је вода у потоку и на чесмама жуборила, а горе у брдима чуло се по које ијујукање. Грану ведар дан. Гунтер је био рано код Крал.ице. Он беше одлучио да јој поклони неколико недеља својега јутрењег мирнога рада ; хтео је за го време да се са свим посвети својој пријатељици ; знао је да ће после тих неколико недеља опет бити само свој. И тако, после пупих пет година, сеђаше Гунтер опет на тераси, али не као онда, гледајући у далека брда већ у сред њих; п зпет му прилази Краљица у белој хаљини и здрави га као онда, само што се Краљица променила, ход јој је сигуран, реч јој је одлучна. — Овде нећемо градити програме за живот — рече Краљица шетајући с Гунтером по башти — овде ћемо просто примати што који дан донесе ! Она му изјави своју радост што већ познаје његову жену и ћерке, и рече да је он у престоници врло мудро урадио што је свој домаћи живот чувао подаље од двора, и што је само по изузетку примао по неког из дворскога круга. И опет промаче лака сенка успомене на Ирму кроз јутарњу звежину, јер Краљица је знала да је Гунтер био увео Ирму у своју кућу. Изгледаше још непрестано да сећање на Ирму не беше сарањено. — Нека ми дозволи Величанство — рече лични лекар — да ипак аоставим мали ирограм; у њему ће бити један једини параграФ. Дозволите да га мотивишем. Никада нисам могао писмено да објасним ту тачку ; ја то могу само лично /чинити. Величанство, ја зам се о вас огрешио. — Ви ? Огрешили ? — Да. И то ће ме опростити што ћу смети да се исповедпм. Величапство, ја не питам у каквим Сте сада одношајима са вашим