Отаџбина

568

НА ПРЕСТОЛУ

Краљевским супругом. То, што вам је и како вам је овде сиремио,. показује нежност.... — Ја признајем Факт потпуно, али ја тек не могу.... — Ја Вас морам прекинути, Величанство, и у томе је баш моја молба. Дозволите ми да нас двоје никада више не говоримо о Вашем одношају ирема Његовом Величанству. Ја сам онда, у тешкоме конФликту — и ту је оно што је мој грех — држао да ћу Вас опширним и дубоким размишљањем довести да будете праведни, а одатле да ћу вас одвести обновљеној љубави. Ја сам се преварио и огрешио сам се о једно просто начело. Осећање иеће да знн ни за какво размишљање. Ко се у такав сукоб умеша, мора бити смрвљен и уклоњен. Ко ту хоће да посредује, гради од расцепа провалију. Муж и жена могу се само међу собом наравнати. Ја овде прекидам, и молим Ваше Величанство да о тој ствари никад више ни речи не проговоримо, јер само тако можемо сваком слободно у очи погледати, и вашем мужу кад дође. Ви не треба да имате никаквога другог повереника до ваше сопствено срде. Само њега слушајте и не зазирите ни од чега. Је ли ми та једина молба уважена ? — Јесте. О том више ни речи! И њима беше као да им је неко скинуо некакав терет, као да их је ослободио некакве стеге. Сад су се слободно и весело разговарали. Доведоше престолонаследника. Лични лекар беше радостан што га види тако развијена, и обећа му једну другарицу која се истога дапа родилч, кад и он. — Мама, а за што ја немам ни брата ни сестрицу? — упита мали принц. Краљица поцрвени гга рече — Мала ће Корнелија бити твоја сестра 1 — и она нареди да принца одведу у кућу личнога лекара, његовој унуци. Лични лекар рече још госпођи ГерлоФској да деци покажу једно тичије гнездо у једноме џбуну ружа. Принц замоли да сме повести свог Шнипа и Шнапа, и на скоро за тим одвезоше се оба детета у мајушним колима у шетњу долином. Један мали грум терао је коњиће, а пред њима је јашио један коњушар. У подне дође госпођа Гунтеровица са евојим кћерима Краљици. Мало по мало наста пријатељски одношај између Гунтерове куће и двора као да су'то две породице из једног сталежа. Никада у друштву које је у затвореном простору, не може расположење тако да се изједначи, као у пољу, на селу, у слободној природи, при разним заједничким излетима. Заједничко уживање природних лепота и заједничко освежење дају и једнако расположење.