Отаџбина

СТАЊЕ ТРГОВИНЕ У ОРБИЈИ

609

брашна за Скоил.е. Фине сорте брашна увожене су као и до сада из Новог Сада, Панчсва, од чести из Оршаве. Средња цена разних сората брашна била је ове године за 5°/ 0 јевтинија од лањске. Свиње. Извоз палоција и угојених свиња из Србије износио је: 1886 године 290.644 комада; 1887 године 216.231 комад; 1888 године 188.915 комада. Увоз свиња у Србију био је 1886: 379 комада, 1887: 363, 1888: 286 ком. Ова трговина била је ове године врло подесна у свима крајевима Србије. Тражња је била врло жива, с тога су и цене јако скочнле. Према лањској години плаћало се за. угојену свињу (200 килогр. нето) 8 Форината више. Оне су нотиране 95—100 Форината Франко Штајнбрух за пар. Палоције нису ове године толико тражене као обично; храна је била тако јевтина, да се домородцима рентирало да сами гоје свиње , нарочито због велике цене на којој су биле угојене. Палоције су коштале од Смедерева, Паланке и Пожаревца по 30—35 Форината пар. Највећи део тих мршавих свиња извежен је за Винер-Најштат. Што се тиче трговине са ужиреним , полуугојеним свињама ње није било много због богате кукурузне жетве. Људи су хранили свиње кукурузом у место ж ром, па су их извозили угојене. Вчно. Увоз године 1886: 10.188 д; год. 1887: 6489 д; год. 1888: 41 14 д. Извоз је био године 1886 : 36.370 ц: год. 1887:24.418 (); год. 1888: 65.778 ц. Трговина са црним вином била је у овој години врло жира, и као што је сваке тако је 1888-ме године највећа количина купљена за Француске Фирме. За Швајцарску и Немачку није се могло извести у већим количинама, јер су те земље, услед велике Француске царине на талијанска вина, иоплављена вином из Италије. При свем том што је год било лањског вина способног за извоз у Крајини, то је све отишло пре него што су лађе престале возити. У Крајини је продато за Француску 48.000 хектолитара, за Швајцарску 6.000 хектолитара, за Немачку 2.000 хектол. свега 56.000 хектол. Транспорт ових вина извршнло је махом дунавско паробродско друштво, и то 30,000 хектолитара отишло је преко Галца морем, остало преко Сиска и РиЈеке, а и преко Пасаве. Берба од 1888 годнне била је по Количини богата, али квалцтет је био лошији од год. 1887. При свем том одговорепо је захтевима како односно боје тако и односно садржине алкохола. Цена је била на подруму) за боља вина 3—4 Форинте , за' оредња 2—2'/ 2 Форинте за аков (54 литра). Из нишке околине, у којој роде много вина јаких, није се могло доћи још до извоза на страну с тога, што са недовољне неге у подруму не могу да издрже транспорт. Произвођачи оставе вино ио 2—4 месеца да лежи на коминп, а то му шкоди. Кад би се нишка