Отаџбина
612
стање трговине у србији
дашњу пнјацу. Покушавано је да се добави шећер и из Немачке (из Хилдесхајма), али тај увоз није никако конвенирао. Кав а. Увежено је каве од 1886: 8428 1887: 3049 ц ; 1888:. 6941 с[. У последњим месецима 1888 била је тражња доста велика Узрок је устаљена чврстоћа главних пијаца за каву Трста, Ротердама, Хамбурга и Бремена. Увожена је махом Сантос и у неколико Ријо-кава. Како је артикал у пењању закључено је и неколико погодаба терминских. Пиринач. Увежено га је 1886: 16.249 ц, 1887: 10.053 1888: 15,504 д. Највећа количина из Индије (Ренгун). Много маље важан увоз преко Галца. Осем тога учествовали су у овом увозу Орбије: Ријека, Бремен и Трст. Потрошња талијанског пиринча била је за целу годину врло незнатна. Уљ а (зејтин) за јело увежено је 1886: 11.41 1 ({ ; 1887: 8456 Ч; 1888: „8358 д. У жарким месецима ограничавао се увоз колико само да покрије потребу. Велике поруџбине биле су за Сеитембар, Октобар и Новембар и то раФинирано Неи1-со1;от и далматинско уље. У ценама није било промене. Сардине и конзерве. Узоз је износио 1886: 1093 д; 1887: 766 д; 1888: 589 ({. Ове године је са свим мало увежено сардина. Закључено свега 1500 сандука, дакле половина лањске количине. Ово се мора приписати рђавом риболову и тој околности да су све аустријске Фабрике конзерава у приморју биле распродале све што су имале робе. С тога је поручивана Француска роба. Текстилна роба. Увоз у Србију био је од ових врста робе 1886 1887 1888 метарских цената
вуна сирова
1100
474
722
сточна длака
26
27
47
памук сиров
2776
1870
2085
свилених конаца • • • •
5
3
3
ткива полусвилена • • •
62
61
60
„ са свим свилена •
57
72
43
плетива
941
324
—
вунице (упредене) • • •
575
587
580
обичних вунених тканина
1067
470
422
финих в в
1757
1939
1946
памучних конаца ....
9181
9128 10,043
намучних тканина простих
6710
4871
6333
» » финих
3741
3238
1747
ланени конаца
489
241
229
ужарије
775
748
1112