Отаџбина
616
КРИВИЧНА ДЕЛА
изнео је 30—35 вагона. Од гвожђа за грађевине увожене су само траверзе (25— 30 вагона), већином из Немачке, мањим делом из Угарске, јер је немачка роба боља и за 2 Фор. јевтинија од Угарске. Потреба уметничког ливенога гвожђа била је малена и подмирена је из јБланског. — Клинаца (Вгаћ^зШИ је увежено 35 — 40 вагона из немачких и угарских Фабрика. Немачка је роба накована у подеснијим лакшим сандуцима него Угарска. Челик је добављап нз корушке (Штрајтлебен код Гутенштајна) и Крањске (Љубљана) до 15 вагона. Косе и српови увожени су искључиво из Корушке, гвоздене пећи из Угарске, гвоздене алатке из Немачке, делимице из Енглеске (ШеФилд). Лакше пушке, револвери добављани су из Лијежа, масивније из Беча. Повећа тражња гвоздених каса настала је услед наредбе владине да свака општина набави касу. Бели гвоздени лим .је инглеског порекла али се купује у Трсту, јер би директно ваљало поручити веће количине, него што се на овдашњој пијаци троши. Простије сорте цинковог лима лиФеровала је Немачка, а Финије сорте такозвани »немачки лим« лиФеровао је Беч. Машина и машинских делова набављено је доста, махом за м.шнове особито локомобила, све из енглеских Фабрика преко њихових Аустро-Угарских агената. Остале потребе за те млинове набављане су из БПеште. Пољопривредних машина требало је мало јер се пољска привреда овде налази још на примитивном ступњу. Угарски плугови овде не конвенирају, јер овдашњи ковачи израде по мустри добре плугове а јевтине. Тријере н мање дрешмашине лиФеровала је БПешта. Мало више је увежено машина за штампање из Лајпцига и БПеште. Пумпе за бунаре овде не праве већ добавља.ју из Хановера и БПеште. Пошто је грађење железница довршено, то је набављено само неколико вагона и локомотива из БПеште.
КРИВИЧНА ДЕЛА У СТАРОЈ ЦАРЕВИНИ И НОВОЈ КРАЉЕВИНИ СРПСКОЈ од алексе рддудозгал (наставак) Но ма да наш законодавац оваку радњу увршћуЈе у кривоклество, ипак се оно и по нашем кр. зак. може квалиФиковати као убиство, држећи се прописа ј). 154. кр. зак. где се деФинише убиство овако : „Под убиством разуме се свако недозвољено дело, чрез