Отаџбина

КРИВИЧНА ДЕЛА.

617

које какав човек живот изгуби, несматрајући на начин и срества којима је то учињено. Из ове деФиниције а нарочито из речи „несматрајући на начин и срества" види се, да је наш законодавац и убиство учињено по судској пресуди, а на основу кривоклетства требао уврстити у одељак где распрчвља убиства. ДеФиниција убиства, како је наш законодавац поставља, одговара у свему деФиницији која је усвојена у науци. За то што је овако дело наш законодавац уврстио у кривоклество, створен је и у нас ио примеру других старијих законодаваца погрешан појам о квалиФикацији овог дела. Ово би се и онда морало сматрати за убиство извршено помоћу лажног оптужења и кривоклетства, кад би се у закону блажије кажњавало од убиства пушком или отровом. Када се лажно оптужење и кривоклетство којим се ишло на то, да оптужени буде осуђен на смрт, не би могло сматрати за срество којим се убиство врши, онда се ни убиство тровањем не би могло квалификовати као убиство, но би се морало квалиФиковати као засебно дело, као тровање, Међу тим наш законодавац код тровања у I 179 а. у последњем одељку вели : „ако је пак кривац хотично на смрт лшао, да се казни по општим правилима о убиству." Ове као и многе друге околности показаће нам, како је веома нужно да се предузме реФормисање нашег крив. закона, који је написан према престарелим начелима, а измењиван према променљивим потребама. Има правних иисаца који тврде, да се убиство може извршити и интелектуалним кињењем ; н. пр. сродник ствара свом сроднику млого једа, не би ли му скратио живот и тако што пре дошао до наслеђа ; или н. пр. неко једи неког само за то, да се овај од једа разболи и умре. Ови иисци ирелазе у крајност, јер се таква радња не може узети за радњу којом се врши убиство. Не само што је оваква радња стварање једа, секирање, — најнесигурнија од свију радња, којима се може извршити убиство, но се нротиву ње нападнути може бранити најсигурнијим срествима. Несавршеност оваке радње даје нападнутом могућност да сваки нападај од себе одбије и да се или својом снагом или помоћу власти обезбеди од оваких нападаја. Последица оваке радње толико је неизвесна, да се предузета радња никако не може сматрати за радњу, којом се може извршити убиство. Оне позитивне радње, којима се апсолутно не може извршити убиство и ако су предузете у намери, да се коме одузме живот, не могу бити увршћене у обилачке радње. Ако неко из сујеверја брача у злој намери, да некоме врачањем одузме живот, али не предузме онаку радњу којом се Фактички може неко лишити живота, то се врачање не може сматрати за убилачку радњу и као такова не може се ни казнити. Овако дело и наш законодавац не ОТАЦБИНА КЊ. XXIII ОВ. 92 -ГА 40