Отаџбина

КРИВИЧНА ДЕЛА

627

извршење дела. Ова је околност само скратила оно време, у коме је размишљање, решење и извршење било у непрекидној вези, а никако није ту везу ирекидала. Докле год учинилац сам није напустио своје првашње решење или докле год нема довољно основа, да се може узети да је учинилац своје првашње решење и против своје воље морао напустити, све дотле учинилац ради под утицајем свог првашњег решења. Тако н. пр. ако се кривац ладнокрвно размишљајући решио на убиство, али у времену између тог решења и извршеног дела полуди, па доцније пошто је оздравио и.када се више не ссћа свог првашњег решењч, изврши убиство у узбуђеном стању, онда се ово не може сматрати за убиство са иредумишљајем, јер је једном прекинута веза између учињеног дела и првашњег решења. Такав би исти случај био и онда када је учинилац услед пијанства могао да заборави своје прво решење. Само код пијанства ваља имати на уму, да пијанство не сме бити потпуно пијанство, које услед недостатка свести искључује кажњивост, нити се може уважити пијано стање, у које се учинилац намерно поставио. Ако се убица намерно оиио само зато, да му је убиство лакше извршити или да му пијано стање служи за олакшавајућу или извиљавајућу околност, онда се пијанство не може узети у обзир и убиство ваља сматрати за последицу онаке убилачке радње, која је извршена по решењу са претходним размишљањем о делу. Да убиство, код кога је решење учињено услед мирног размишљања, а извршење у узбуђеном стању, може бити убиство са предумишљајем, дакле да у узбуђеном стању не мора бити новог решења или ако га и има, да се тим новим решењем не мора прекидати постојећа веза између размишљања, решења и доциијег извршења, доказује нам и ово: Убицу, који претходно размишља о свом делу, па са таким размишљањем закључи да неког убије, покреће нека себична цељ на извршење дела, а та га цељ руководи при убилачкој радњи. Та цељ може бити различита. Она се може састојати у мржњи, у освети, у прибављању какве користи и т. д. Међу тим код убиства без иредумишљаја, дакле код убиства у узбуђеном стању, оно се не врши ни из користољубља, ни из мржње, ни из каквог другог себичног узрока, већ услед неког моментаног утиска. Код убиства са предумишљајем она себична цел, која убицу покреће и руководи не мора престати само за то, што је убица дошао у неко узбуђено стање. Не може се баш тврдити, да убица у том узбуђеном стању није учинио неко друго решење, али то решење није ново, оно је само продужење првог решења без икаквог прекидања постојеће везе између размишљања, решења и извршења; оно има