Отаџбина

630

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

стичком дреком оних, који своју знатност хоће да оснују на овом открићу), него у њима мисли наћи једну грану познате српске епике задахнуту мухамеданским духом и погледима на свет са огледањем турских политичких и социјалних прилика — тај ће са великим задовољством прочитати ову књигу, и како издавачу тако и свима помагачима од срца благодарити на пуној уживања поуци. И заиста кад се с правог гледишта посматра, ове нам песме показују да становништво Босне и Херцеговине поред разних вера чини са свима осталим Србима једну етничку целину, да је код свих и дар за епско песништво и вештина излагања на истој виспни. Оне су дивни примерци за јединство облика (језичног, метричког и стилистичког) а за разноврсност садржине. У опште узевши ове су песме дуже од српских, јер има мното уметнутих епизода. То им често квари леиоту, јер је тешко држати везу главне ствари. То је обичан ток оријенталних прича само преокренут у обичан српски десетерац, на које су примењени позајмљени изрази из српске епике, и у опште цела орнаментика. Дакле страна грађа обучена у народни облик. Имамо пуно права да ово тврдимо. Површан преглед ових песама показује на сваком кораку зависност од већ утврђене технике српских епских песама. Без српских песама у оном облику како их познајемо у издањима Вуковим и његових настављача, ове би песме биле са свим непојмљиве. Особити религиозни погледи и политички идеали Мухамеданаца једва су нашли места у песничком оквиру који су хришћани створили. Они су тај оквир у неколико према својим потребама изменили, али никако нису успели да многобројне остатке старе грађе са свим пониште. И поред многих арапско-турских речи за поједине предмете Фразеологије иесама, избор старих обрта, ерИћека огпап1ла, слик и т. д. са свим је исти као у осталим српским песмама. Н. пр. књигу учи, ситну књигу пише, кита и сватови, по избор јунаци, грозне сузе лије, у млађега поговора нема, он потеже сабљу од појаса, пољуби га у скут и у руку, мили боже чуда великога итд. итд. Не само дакле поједине изразе него и читаве стихове који као атоми лебде у атмосФери народног певача употребио је при склапању својих песама — мухамедански рапсод на исти начин као и хришћански. А да на овој општој готовини нису прво радили босански Мухамеданци, то ваља да не треба ни доказивати. Види се даље да су поједини односи који се не слажу са мухамеданским животом рег НсепИат рое1;1сат остали недирнути: да од Бога нађеш, тако ми Бога великога итд. турски цар Сулејман са свим хришћански узвикује: ког погубих, покојпа му душа