Отаџбина

10

УСПОМЕНЕ СА СКАДАРСКОГ ЈЕЗЕРА

По што лађа опет крену, изнесох ја свој тајин и подијелих га с Малишом, који се за дуго нећкао. И они око ватре, па и возари стојећке жвакољаху хлеба и лука. Р1е знам да ли се Малиша више зачуди, или се већма обрадова, кад ја извукох иза леђа повелику зеленкасту боцу, те му наздравих. — «Бог ти да' ждравље и свјета' образ, али ми је срамота да ме олико частиш!" вели Малиша и опет се нећка, но видећи е га ја искрено нудим. нагну подобро. У њеке рећи ће он — Ђавољег пријехода на блату. до нашега! — Шта је то пријеход, Малиша? — Лађа је ово на којој смо, па је полађак, па Фркет. па сулица, па чуњ — све по величини, знаш, а све скупа зову се пријеходи. — А која мјеста имају пријеходе? — Богме многа. Превлака, Додош, Враљина и сва зетска села, на 'ву лијеву страну. Па онда Дујево, Сељане, Вир, Годиња, Сеоца, Крњице, а богме највише Цеклин. Бога ми, срамота ми се Фалити али је истина — што јес јес. Цеклињани су вазда били вукови на води, а чујао си, мним.... — Јесам, како да не , ко за то није чујао ! прекидох га ја, сјетивши се да сам збиља слушао за њпхове бојеве по језеру.... Дед сад да сквасимо пусто грло, па причај о томе. — Ја ти могу причати само оно што сам ја запамтио, јер бих рад да истину чујеш... — То ја и желим ! — Бој на Грахову бјеше о Спасову дне, а ово што ћу ти причати, било је исте године.... Е, брате мој лијепи, скупи се ми Цеклињанп на Ријеку и одатле крени ми на Плочу у петнаест пријехода. С Плоче, широкијем блатом, пасај ми нотњо испод Лесендре и умини сретно међу Шпроке и Зогање, да чекамо Турке, којн хоте да иду у Скадар. на пазар. Кад досмо според Јасена Се-