Отаџбина

СРБИЈА НА БЕРЛИНСКОМ КОНГРЕСУ

231

бини, које Србији није наклоњено, ни према великим силама, јер, докле Црна Гора налази у Европм винш симпатија, Србија није тако срећна да код свију одзива налази !», У одговору на ове примедбе г. Ристић је представио како је 1876 и у Србији и у околним пределима Турским завладала тако ратоборна струја, да јој нико није могао противстати. Да се српска влада у таквим приликама обратила Ц. Кр. влади за савет, она би се само довела у Фаличан положај, јер по свој прилици она не би могла следовати саветима, који би јој се дали, а отуда би само нова замерка потекла. Она је дакле морала ући у акцију на своју одговорност, очекујући да ће се праведно оценити тегобе њенога положаја. То је вредило за прву кампању , а после неуспеха с једне стране и уласка Русије с друге, друга је кампања била неизбежна потреба у интересу народне репутације војне, јер, и ако су доцнијн догађаји довољно осветлили отпорну снагу Србије, свет је опет чмао пред очима прости Факат, да је Србија подлегла, па на томе и изрицао о њој свој неповољни суд. Што се тиче разлике у мери симпатија на које су наилазиле Србија и Црна Гора, г. Ристић рече, да су симпатије за Црну Гору поетичке природе, по којој се њена дела вазда блаже и оцењују, докле је Србија ударила на неодобравање и због своје друге кампање, којој је узроке неотклоњивости напред разложио. ГрОФ Андраши признаде основаност разлозима о потреби друге кампање, а није спорио ни мишљење г. Ристића о поетичности симпатија за Црну Гору. За тим је г. Ристић разложио колико српска влада жели да се са суседном монархијом стави на добру ногу. У овој партији њиховог разговора гроФ Андраши. онако узгред, рече, да је опомињао Русе да не цепидлаче («да не Финасирају") с њиме. Г. Ристићу учини се да ово може бити каква опомена и за Србију, па рече