Отаџбина

232

СРБИЈА Н& ВЕРЛИНСКОМ КОИГРЕСУ

-— Најбоље је јемство за искреиост преговора изићи из општности. па прецизовати жеље и с једне и друге стране. У осталом искреност нашега корака запечаћена је потписом нашега Суверена, а и мале државе осетљиве су као и велике у питањима достојанства. ТТТто сад а можемо потпуније но пређе приступити споразумевању, то се има приписати поглавито новој ситуацији, која је положај за тај циљ олакшала, доказима благонаклоне полптике Вашега Превасходства, које смо сазнали тек сада из црвене књиге, изјавама В. Превасходства за пас повољнима у делегацијама, као и у опште наклоном држању које сте ви, г. гроФе према Србији заузели, држању пред којим ће се разбити све предрасуде, ако их је још у еашој земљи остало. претпостављајући наравно да и «ближи земљаци« Вашега Превасходства у Угарској напусте своје непријатељско понашање према Србији. ГроФ је признао да се његови земљаци нису мудро нонашали према Србији за време рата, и осуђивао их је. За тим је позвао г. Ристића да Формулише изближе шта Србија тражи. Г. Ристић помену на првом месту евроаску гарантију за независност Србије. — Ја је не могу примити — рече гроФ Андраши одмах — нити могу допустити да је други приме, из врло простог узрока: што не могу трпети страну гарантију на граници монархије. У осталом ни Русија не мисли друкче односно гарантије према Румунији! Кад виде да не може ништа бити од европске гарантије, г. Ристић захтеваше само признање независности. Аустриски канцелар изјави одмах да то прима. Сада изнесе г. Ристић трећу тачк) својих дезидерата: Територијално увећање Србије. — У тој тачци — рече царски Министар — можете рачунати на моју иотпору на конгресу, иод условима који ће следовати, но у то \већање не може ући предео