Отаџбина

СРБИЈА НА ВЕРЛИНСКОМ КОНГРЕСУ

235.

— Шта се има држати о гласовима, које доносе новине, да имате намеру искати од нас ђумручки савез ? — Уверавам вас — рече гроФ Андраши — да је Русија. нама нудила и ту концесију, али ја не мислим да вам намећем 2о11уегет, као што не намеравам предлагати вам ни војну конвенцију, јер наметнути уговори имају и својих неповољних последица, и свете се временом ! За тим је г. гроф прешао на другу тачку својих услова, на железницу. — Ниш је —■ рече он — КшИеириик! железничке мреже Цариградско-СоФијске с једне стране, а с друге Солунско-Митровач^е. Једноставна. уарава је нужна, а ова је осигурана само онда, кад је експлоатација у рукама јвдне кумпаније. С тога вам светујем да не чинпте никаквих тегоба у овом предмету, ако не желите да доведете у питање своје жеље односне на територијално увећање па и на сам Ниш. Ако би ја нашао интереса да се одупрем вашим жељама, будите уверени да бих нашао одзива код већине сила, па и у мојој земљи ! Појамно је како је тежак био положај г. Ристића у томе тренутку. Он је све сводио на Финансијске тегобе, а већ када би се железница саградила, питање о њеној експлоатацији могло би се решити или тако : да је Србија сама за себе задржи. или да је уступи друштву коме г. гроФ жели да се уступи, дајуКи томе друштву ирвенство ири једнаким условима или најпосле треће: да Србија, остави томе друш:тву грађење железнице бе з државне гарантије па и ексгглоатацију, но у сваком случају да се Србији сачува независност железничког законодавства. ГроФ је одмах искључио и први начин (државну експлоагацију! и други као „несагласне са пројектом једноставне управе» а о трећем начипу задржао је себи право да се промисли.