Отаџбина

236

СРБИЈА НА БЕРЛИНСКОМ КОНГРЕСУ

На послетку, на жељу г. Ристића гроФ је иристао да одреди једног свог чиновника, са којим би он могао ући у блпжа објашњења. Андраши је на тај циљ назначио барона Швегела, начелника секције за трговачке послове, кога ће овластити да уђе са г. Ристићем и у претресање других предмета нетрговачке природе, јер ће тај господин пратити гроФа у Берлин. Уговорише да први састанак г. Ристића са г. Бароном Швегелом буде 29-ог Маја. И ако у овим врстама није исцрпан цео разговор г. Ристића са гроФом Андрашијем који је разговор трајао сахат и по, опет није изостављен ни један предмет о коме су разговарали, ни једна главнија мисао, која је у том разговору додирнута. После гроФа Андрашија, посетио је г. Ристић и руског посланика у Бечу и изјавио му је српску наду, да се Русија не може за Србију мање интересовати од Аустроугарске владе, наду, да Руска влада неће дати свету тај немио призор да буде у опозицији против Аустроугарске на штвту Србије. Г. Руски посланик одговорио је г. Ристићу да се и он сшада" да неће до тога доћи.... 27-ог Маја (8 -ог Јуна) телеграФисао је г. Ристић Књазу Милану од прилике ово : Имао сам дуг састанак са грофом Андрашијем. Писмо учинило добар утисак. Гарантију европску за нас не прима ; независност прима, територијално увећање са Врањом, Пиротом па и са више готов потгхомагати, а за то захтева трговачки уговор с нама. Експлоатацију ■ наше железнице за друштво турских нутова, и то као неизоставни услов, без кога нас неће потпомагати ни за границе Сан -ОтеФанске. Конвенције војне не тражи а ја сам цолФерајн одбио 1 ;. Данас са једнпм стручним чиновником улазим у ближа објашњења. ') Барон Швегелје био за ђумручки сакез и онда, кад је гроф Андраши изјавио, да не мисли искати га, и навео је најпосде Царског Министра, да га и он захтева.