Отаџбина

СРБИЈА НА. БЕРЛИНСКОМ КОНГРЕСУ

237

Књаз Милан је истога дана одговорио г. Ристићу од прилике ово: Вама су познати моји назори да за добити Пирот и веће границе Србије и за осигурати добре одношаје с Аустроугарском вреди обвезати се, дати експлоатацију будућих наших железница друштву турских путова, али, разуме се, да Аустрија треба да се свесрдно заузме за нас на конгресу; но резерву за експлоатацију самом државом имајте пред очима, ако је могуће. Истога вечера телеграФисао је г. Јеврем Грујић, министар правде, заступник министра иностраних дела, г. Ристићу : да Његова Светлост жели да зна г. Ристићево мишљење односно молбенице Босанске за конгрес. У молбеници тражи се присаједињење Србији . ако то не може бити, онда автономија. Н. Н. одређен је пуномоћијем Тишковачке скупштине од Марта да носи ту молбеницу у Берлин. Сутра дан 28-ог маја одговорио је г. Ристић депешом г. Јеврему Грујићу, да је но његовом мишљењу довољно да се молба пошље поштом. Он ће већ из Берлина јавити, треба ли да Н. Н. тамо дође. Јавља даље да је телеграфирао Књазу о ресултату састанка са грофом Андрашијем, а. њему ће о томе послати писмо по експресу. То је писмо написао г. Ристић 28-ог маја. Изгледа да се г. Ристић састао са бароном г. Швегелом пре уговоренога рока (29. маја), јер има једна његова депеша Књазу Милану од 28-ог маја после подне, у којој вели да му је у ајучерашњој" (дакле 27-ог маја) конференцији са бароном Швегелом изјављена жеља да се у Берлину, пре закључења конгреса потпише српскоаустријска погодба. у којој би се изразиле главне мисли и узајамне обвезе. Сутра ће , вели, имати опет конФеренцију са бароном. Искаће да се ствари прецизирају писмено, али, вели, неће ништа потписати без одобрења Његове Светлости и пристанка владе. Најзад, у тој де-