Отаџбина

238

СРВИЈА НЛ БЕРЛИНСКОМ КОНГРЕСУ

пеши вели, да му је нуждан човек стручан економ као што је Цукић, који би могао доциије доћи у Берлин. ако би Његова Светлост одобрила. Јавља да сутра на вече полази за Берлин. На ово је Књаз Милан сутра дан (29. маја) телеграФирао г. Ристићу да ће његову депешу предати сутра министарском савету, због депеше коју је г. Ристић послао г. Јеврему Грујићу. Министарски савет послаће му вероватно своје мишљење. Ако Књаз не буде потпуно сложан са тим мишљењем, он ће му телеграФисати засебно, У сваком случају Књаз мисли да ће се аранжман с Аустријом морати примити, ако Аустрија хоће да подржи наше захтеве на конгресу. Што се тиче Финансијера који му је потребан и Књаз мисли да је Цукић најбољи. Истога дана по подне Књаз на ново телеграФише г. Ристићу да и он и влада мисле да себи придружи Цукића, а односно осталога вели да чекају његово писмо. Чудновато је да има од истога дана (29 маја пре подне) једна депеша г. Ристића Књазу Милану, у којој јавља да није могла бити у^ оворена конФереиција, јер се барои Швегел спрема за пут, па ће тамо продужити преговоре, а међу тим, у опширном писму које је г. Ристић истога дана писао г. Јеврему Грујићу (29-ог маја 1878) вели : „данас сам се састао са бароном Швегело.м" и описује детаљно шта је с њиме разговарао. Може битп да је погрешка у датуму на писму, и да у њему описује конФеренцију, коју је г. Ристић имао с бароном 27. маја, а може бити да су они имали две конФеренције. Барон Швегел учинио је на г. Ристића утисак човека који је потпуно посвећен у сва питања која се односе на Србију и у опште на источно иитање. Предмети које су њих двојица претресали, били су у неколико они исти. о којима се г. Ристић разговарао и са грофом Андрашијем , а у неколико и други, нови.