Отаџбина

СРБИЈА НА БЕРЛИНСКОМ КОНГРЕСУ

239

Међу пјЈвеуллзе: 1. Европока гарантија, 2. Незавионост Србије и 3. Њено територпјално увећање. Односно прва два предмета није г. барон изнео никаквих новмх иогледа, а односно територијалног увећања могао је г. Ристић из бароновнх речи увидети да ]е решено да се Србији не допусти проширење даље од Копаонпка. Противу Врање, Трна и Пирота нису му чинили никакве примедбе; али односно Гилана питање удари на скрупуле, под изговором, да. тамо има много Арнаута, који би Србији стварали несавладљивих тегоба. Г. Ристић је обарао те нримедбе, разлажући, да у Гиланском округу има више Срба но Арнаута. да су ови сами изјављивали да иретпостављају српску управу бугарској. — Најпосле — рече г. Ристић — ми примамо тегобе које нам буду у део пале и то да их тако савладамо, да можемо јемчити за мир у оним крајевима бар за једну генерацију ! Г. Ристић је одмах видео да ова нежна брига г. баронова о нама није озбиљна, да су њихове праве побуде основане на тежњи да нас држе што даље од друма новопазарског и од железнице. С тога се и трудио да докаже да од наше Гиланске границе какву Србија предлаже има 2—3 сахата растојања до железничке пруге, а то је растојање довољно да обезбеди њихове намере односно железнице. Односно увећања Србије са Кулским округом г. барон рсче да се гроФ Андраши томе неће противити, али сумња да ће се код других сила за то наћи одзива За исељење М Зворнпка није било никакве нрпмедбе. Г. Ристић је изнео и ректификацију наше границе код Увца, како би оно т колико села «што је Архим. Дучић ослободио" ушло у границу сриску, но г. барон му је свповао да то питање и не иокреће за то, што је па оној страни Турска толико притешњена да нема никаквог нзгледа да бп се још више могла притеснити.