Отаџбина

240

СРБИ.ТА. НА БЕРЛИНСКОМ КОНГРЕСУ

Даља питања која је барон Швегел сам изнео на претрес. била су : 4. Пловидба дунавска 5. Регулисање Ђердапа 6. Железничко питање 7. Трговачки уговори 8. Капитулације Срећом Је г. Рисгић још у Београду предвиђао да ће сва та питања изаћи на тапет, па их је једном приликом изнео на претрес у седници министарскога савета који је о њима измењао мисли и сагласио се, те је тако г. Ристић био спреман за њих. Односно Ђердапа, барон рече да Аустроугарска жели сама да га регулише а од Србије тражи само локалне олакшице, као од прибрежне државе. У погледу на железничко питање барон је изнео оне исте мисли које смо видели из разговора г. Ристића са грофом Андрашијем. Имајући пред очима претње Царскога Министра да неће помоћи Србију ни за границе Сан-СтеФанске ни за сами Ниш — г. Ристић је дао израза готовости Сроије да олакша питање о железници, али је отворено исповедио, да Србија нити има, нити може наћи средстава да сагради железницу, нити може дати гарантију ни субвенције. Барон Швегел му је доказивао да ее железнице нигде без жртава не подижу, и питао је да ли Србија може олакшати предузетак земљиштем, шумом итд. «Ако би се ствар могла на то свести — помислио је у себи г. Ристић — ми бисмо имали уурока оити задовољни, јер су изгледи да ће нам сви ови пројекти, ако не у једаи пут а оно мало по мало и бвз нашег иристанка бити наметнутп. и У погледу на самосталност српског железничког за,конодавства трудио се I'. барон да успокоји г. Ристића пројектом, који постоји. да се у Бечу установп стална.