Отаџбина

СРБИЈА па ВЕРЛИНСКОМ КОНГРЕСУ

241

желез-ничка. комисија у којој би биле представљене : Аустро-Угарска, Србнја, Бугарска и Турска. Тој комисији био би задатак, да начелио одржава једнообразност законодавства и управе железничке, а основе и тариФе, које би Аустроугарска пристала да примени на себе. моћи ће — рече г. барон — свагда усвојити и Србија. Односно капитулација држао је г. барон да оне треба да остану, докле се год уговором између Аусгроугарске и Србије, не замене новим редом ствари. Г. Ристић је нашао да је то схватање погрешно. Независношћу Србије падају за њу и капитулације и сви уговори са Турском , и ту се не мора чекати на нови ред ствари; а што се тиче пловидбе дунавске, ту је г. Ристић рекламовао гхрава прибрежне лржаве. Но најзначајнпја аустроугарска намера, коју је г. Ристић сазнао из ове конФеренције са бароном Швегелом, беше да се у Берлину, још ире свршетка конгреса, иисмено утврде основи о железници, трговини, ђердапу итд. Ова намера која изгледаше да је неотклоњива, јако је бацила у бригу г. Ристића. Та се брига види из једног пасажа у писму г. Ристића г. Јеврему Грујићу (од 29. маја) који гласи овако: „Влада Његове Светлоети види, да ја сматрам сва ова питања као врло тешка, тугаљипа, као питања која нам бригу задавати морају. Разговор с аустроугарским министром иностраних дела и са шефовима његовог министарства, довео ме је до уверења, да ми ова ггатања избећи не можемо. Не бих рекао да има икакве намере нас преварити, или да хоће да нас изиграју; али је очевидна. намера , која се много не крије, да руски уплив, из предела који се сматрају као сфера Аустроугарске, коначно и свестрано сломи и нскључи. И пошто ће већина сила, у томе правцу. стајати уз Аустроугарску, нзгледи с\ г јаки на њен успех, а с тим изгледима пада и нада за нас, да се можемо успешно одуннротн. Стање стварн, укратко изражено, ово је: Ако пристанемо на ОТАЏКИНА КН>. XXIV СВ. 94.