Отаџбина

242

СРБИЈЛ НА БЕРЛИНСКОМ КОНРРЕСУ

предлоге Аустроугарске, имамо иотпору суседне монархије са изгледима на територијално увећање и преко граница. Св. Стефанских ирелиминарија.; не пристанемо лп. онда све долази у питање, па и саме Св. Стефанске границе са Нишом. «То ми је дато доста јасно на знање.» «Но у овим тегобама положаја има нешто и утешнога, а то је : у колико Аустроугарска полаже већу вредност на своје нредлоге , у толико внше добијамо и ми снаге да територијалном питању дајемо шири обим. а то је за нас главно иитање. Позитивно мишљење о новом положају, који се пред нама отвара, моћи ћемо добити тек кад видимо писмено прецизоване нредлоге Аустроугарске Онда ћемо их заједнички оценити , јер ја намеравам нослати вам их телеграфом из Берлина. Пре одобрења Његове Светлости и Формалног пристанка Владе Књажеве, ја нећу потписа свога давати". аРазуме се, да ћу се трудити да у писмени акт уђу узајамне обвезе, т. ј. поред наших и Аустроугарске о мери њене потпоре на конгресу». Чим је ово писмо послао у Београд. 29 маја у вече, отпутовао је г. Ристић у Берлин, одакле се сутра дан јавио Књазу депешом. Књаз му телеграФише 31. маја у 2 сах. из јутра, да је одложио свој одлазак у Ниш, јер му је ђенерал Протић, начелник врховног штаба у Нишу. јавио да је кроз Ниш прошао за Београд руски Официр са писмима ђенерала Тотлебена за Књаза, у којима Га моли, да се одреди линија између српске и руске војске наспрам Пирота. Г. Ристић одмах , 31-ог Маја пре подне, одговара Књазу депешом , да би желети било да се одложи то одређивање линије, или бар да се ствар отеже до свршетка конгреса. Тога дана (31-ог Маја) имали су сви пуномоћници великих сила бити у Берлину. Руски посланик му је казао, да су изгледи за мир, али да још нико не зна каква могу бити коначна закључења конгреса. —