Отаџбина

258 ВЕЧЕРЊА ЗАБАВА Овај би се брачни разговор продужио још неко време, и то све оштрије, да га ј-едан од оних ђачића што су донели ствари не прекиде гласно : — Драги господине. хоћете ли ви изручитп ове корпе. да ми идемо? Непосредна последица ове интерпелације била јепрво изручивање корне, а друго да је нежна супруга г. Сузаматиса умукла за часак — ми велимо за часак, ј< р читаоци могли су из досадашње скице њиховог разговора стећи уверења да и остатак дана није прошао на миру и без узбуђења. Иза испричане сцене ређале су се даље такве исте до самога мрака. 0 карактеру и свршетку ових сцена не можемо ништа рећи, јер не можемо одузимати интерес главној иартији наше приче За то да оставимо младожењу и његову младу. па да уђемо у кућу г. Пардалову. * У 6 сати у вече беше цела породица т. ј. родитељи и два мушкарца од 6 и 8 година, за столом. — Пази, Јоргаћи, пази дете моје! — рече отац своме млађем сину, који се узалуд мучио да стрпа грдно парче меса у уста, али је поред свију напрезања само толико успео, да умаже сосом целу доњу половину лица. — 0, о ! — узвикиваше старији Пардаловић — погле мама, погле молим те како се Јоргаћи умељао! Права гица! — и уз то чупкаше мајку за хаљину само да јој сврати пажњу на ту занимљиву појаву. Али пре него што се мама могла окренути, Јоргаћи беше оно парче меса, које није могао да нагура у своја дстиња уста, бацио своме брату у лице са узвиком: — Зар ја гица? Онда ћеш и ти бити прасе ! Чигалац ће ласно погодитн како је сад изгледало лице Јаматисово — Јаматис беше име старијем Пардаловићу — али што он не може погодити и што је нама тешко испричати, то је ова сцена: