Отаџбина

17 •

ВЕЧЕРЊА ЗАБАВЛ

259

Док се Јоргаћ ваљао од смеја, дотле се .Јаматис дерао и јурнуо на брата вичући матери, која га је задржавала, «пусти ме да га удавим". С друге стране устаде г. Пардалос, шчепа Јоргаћа за уши, и не осврћући се на његову дерњаву и копрцање, затворп га у подрум за угаљ. Сирота гђа Пардаловица није знала шта ће пре да ради, да ли да ућутка свога старијег сина, или да снречи мужа да јој не затвара млађег у мрачну рупчагу, пуну пацова, или да плаче за својом свиленом хаљином, која беше покапана сосом од баченог комада меса. Пошто је г. Пардалос затворио свога сина у подрум он се триумФално врати у трпезарију. — Шта је, укаљао ти хаљину онај клипан ? — упита он своју жену — Тако је то кад се деца мазе. Ти нећеш никада да их казниш, за то су тако безобразни — х\ ти, глупаче један — окрете се сада Јаматису. који је једним сунђером брисао своје лице —■ ниси имао друга носла него да га дираш ? —- Ја га нисам дирао, ја сам му само казао да се умељао као гица! — Па шта си му могао грђе казати? рече сада мати и устаде да боље разгледа своју умрљану хаљтшу — Погле молим те, какво је чудо онај смрдљивко учинио од твоје хаљине — рече г. Пардалос, кад виде да је у тој несрећи и његова кеса страдала — его тако, оде до ђавола хаљина од 500 драхама! — Неће ваљда. Ја мислим да се ове мрље могу извадити! •— То може да се очисти отац, може за цело стаде се Јаматис правити важан — само парче хлеба, сад ћу ја то извадити . . . — Виш ти њега ! . . . Језик за зубе глупаче, или ћу сад и тебе у рупу за угаљ, да правиш друштво твоме брату ! Баш у овом тренутку онај се из своје тамнице лармаџијски јављао.