Отаџбина

278

МОЈЕ МИНИСТРОВАЊЕ

сећају и разне укусно намештене групе скупоценог оружја, путака, сабаља и пиштоља по зидовима Пред прозорима и балконским вратима, застртим танким прозрачним завесама и уоквиреним опет пиротским ћилимима, пуно живог цвећа у нарочитим постољима за саксије. Дуж свију зидова, сниски миндерлуци и јастуци, покривени такође богатим ћилимима. Само на четири ћошка тих миндерлука, на пролазу у белу салу и у Краљев кабинет, у место јастука — четири мала топа на точковима, такође усномене из борбе за ослобођење. Овде-онде поред миндерлука мали дрвени столићи, ишарани плочицама од седеФа и на њима прибор за пушење. Са плаФона виси огроман лустер, направљен од самих бајонета, а у ћошковима унакрсним стоје два чирака као два граната дрвета, направљена од пушчаних цеви и бајонета. У тим небројеним бајонетима на лустру и чирацима уденута неначета шума мили-свећа. Уђе Краљ. Здравећи се с нама, свакоме је по коју љубазну реч казао; своме «старом Римљанину", како је председника покашго звао , своме Кости, својим «усменим и писменим министрима», како је мене и Чеду крстио, кад је био добре воље. И ако се шалио, ја сам по његовим немирним очима, из којих је севало као пред олују, познао да се нешто крупно спрема за после подне. Шалећи се, свакоме је по нешто наредио, што се тиче његовог ресора. Мени рече да видим који су то телеграФисти београдске штације. који садржину извесних депеша саопштавају пре извесним редакцијама и извесном посланству него онима, којима су адресоване. Ја се сагох до миндерлука да из привредног портФеља узмем парче хартије. те да запишем ту Краљеву заповест. — Какви су ти то јанџици ? — То су. Господару, оне кобне кожне торбе, рад којих је много добрих људи скрхало вратове у демократски.м државама, и које ће и мени доћи главе ! — Па зар ти њих вучеш и на ручак ? —