Отаџбина

280

МОЈЕ МИНИСТР0 5АЊЕ

— Г1а, Господару, кад се у 5 сах. изјутра изјаше на војиште или на бојиште, а после по иоћи сјаши на конаку, не знам кад би записивао. Ја само имам обичај да чувам сваку хартијицу, коју примим, па ме оне после подсете и на остало, јер имам прилично добро памћење ! — Он то зове ссдобро" памћење. То није добро, него роИгегтеЉчд памћење — рече Краљ, па онда после кратке паузе додаде —- дакле писаћеш и министарске мемоаре? — Хоћу, Господару! — Е, онда ћу и ја бити претплатник «Отаџбине» — рече гувернер Др. Докић -— Ето г. Никола — рече Краљ окренувши се иредседнику Министарства — какве сте немирне људе узели у кабинет! — Ваше Величанство — рече чича — ја сам баш синоћ показао друговима један пожутео табак артије из 1 867. годпне, који сам у мојој президијалници нашао на истом месту, на коме сам га оставио још из времена мога првог Министровања, под блаженоиочившим Књазом Михаилом. На томе је табаку списак имена под насловом „Сумнителна лица." На челу тога сгшска налази се име и мога садашњег друга из просвете и привреде! Краљ се грохотом насмеја. — Но, тај ми списак морате показати! — Хоћу, Господару. У њему- ћете наћи имена многих Министара и изванредних посланика Вашега Величанства! — У осталом. ваш садашњи колега у оно доба. па. и доцније није био само «сумнително" лице, он је био — републиканац ! Сви за столом погледаше ме зачуђено. — Јес, јес. Он ми је то сам казао кад је први пут самном говорио, кад сам га понудио да буде мој лекар. Сећате се, докторе, код стара-мајке? — Сећам се, Господару, и ја сам онда одиста био републДканац као и сви млади људи који уче класичне сту.шје, и од којих ће доцније нешто постати. Само је Ваше Велпчапство било у стању да од мене направи не