Отаџбина

МОЈЕ МПНИСТРОВАЊЕ

281

само монархисту и династичара, већ и министра у кабинету онога истога г. Христића, од чије сам нолиције 1867. морао да стругнем преко Саве на чамцу, јер нисам имао кад чекати лађу из Панчева! У општем смеју заврши се овај доручак. Официри одоше машући главом у ађутантску собу, а ми одосмо с Крал.ем у црвени салон, да пијемо каву. (Наставак ће доћи на своме месту. Оволико у место приступа, колико да се види да су сви надлежни знали, да ћу ја полагати јаван рачун и о моме мииистровању, као што сам то чинио о сваком другом мом раду у државној служби). I. 14-ог Априла 1888. Када сви земаљски судови нађоше да никаквим законом није забрањено писати историју, и да према томе није никаква велеиздаја што сам ја написао и наштампао историју нашег осрамоћења на Сливници — те огласише да нема дела за суђење, и када услед такве одлуке свију земаљских судова, оста неиспуњена жива жеља последње напредњачке владе, да за њену «Сливницу,» коју сам ја само описао, једино ја платим глобом од 5000 динара, губитком свију чиновничких права и апсом од две године — онда сам сваки дан очекивао моје стављање у пеноију. Међутим, док је моја «кривица" ишла од једног суда до другог, на врху државне управе деоиле су се крупне промене. Напредњачка влада у једном личном питању Краљевом поста — недоследна себи самој. У политици. томе најстрашнијем облику борбе за опстанак , нема већих и опаснијих погрешака од неследствености. Онај исти Краљ, који се са напредњачком партијом био толико идентификовао, да се сам називао напредњаком, -— тај Краљ, са свим природно, беше до срца увређен