Отаџбина

284

МОЈЕ МИНИСТРОВАЊЕ

Кад смо евршили посао на конгресу, протектор конгреса, Царевић РудолФ, звао нас је на забаву. У великој редутско] сали бурга представљени су му сви изасланици држава. Кад дође ред и на мене, он рече — Ономад сам видео Краљицу у Бадену. Врло је добро. Ви ћете је наравно, обићи ? — Сутра Царско Височанство — рекох ја изненађен тим питањем. Цело то вече лупао сам главу да л' да идем у Баден или не? Да одем, Краљ ће се још више на ме наљутити, али то не марим, него има други један важан разлог. Онај. који не зна да је поздравити учтивост, а одговорити на поздрав дужност, тај је кадар да учини сваку неучтивост. Регних да не идем. Кад сам се вратио у Београд. испричах Министру који ме је послао, шта сам радио на конгресу и овај мали интермецо из Бурга, па упитах: да ли сам погрешио што нисам отишао у Баден? • — Јок — рече г. Радивој — ти ниси био послат у Баден, већ у Беч. У осталом данас ти је такво време, да што се више замериш једној страни, то више добијаш на другој! — То ми је са свим све једно г. Радивоје. Верујте ми да нисам на тај ћар помислио! — Та ја се само шалим. Него батали то — и он поче други разговор. Жалио се на радикалске колеге у кабинету што су илеџије. Да ли су били илеџије или не, то не знам; али на првој скупштини они либерале изиграше. Наста прва, радикална влада, После неколико дана сретох у Кнез-Михаиловој улици шеФа радикалне странке. —• Здравствујте Сава Дмитрич! Он ме поглсда поврх наочари — А, здравствуј куме! — Сретно ти шеФСтво кабинета и странке! —