Отаџбина

304

КЊИУКЕВНИ ПРЕГ.1ЕД

је била страшна и онака, па ипак је здрави српски пародни дух провео српску лађу кроз све буре и вртлоге, и ми видимо Србију славну и велику под Немањићима. Постављен у најопаснијп положај, који се на нашој планети може замислитн: одређен да буде умпим посредником између два света и да за тим својим прсима брани трулу Европу од напада Мухамедових следбеника, српски народ је вршио тај свој задатак достојно и часно до последње капи крви. И наша браћа, тада на мору снажни п чувени Дубровчани нису ни за длаку претерали, кад су год. 1317. приликом сјајног дочека, поз фавили цара Душана као заштитника Европе. Али је развијање српско ишло и сувише брзо, а непријатељи су са свих страна били и сувише јаки а нарочито страшно бојажљиви. Упоредите ма који народ с нашим. Ни један вам не може показати за равно време толико напретка, постигнутог и извојеваног поред толико спољашњих и унутрашњих неприлика и недаћа. Није чудо, што ни под Душаном српски државни живот још није био са свим консолидован, а онда је још мање чудо, шго је један освајачки народ, уграбив згодпи тренутак, био у стању, да стане на пут даљем развитку српског народа и да га са свим себи потчини. Али се унутрашња јачина а нарочито карактер српског народа и огледају баш у томе, што он, покорен и подјармљен, продужава ипак да живи српским животом, не заборављајући никад на своју славну прошлост и не пропуштајаћи ни једну прилику, из које би могао само назрети изглед на бољу будућност. Отуда и петстогодишња борба нашег народа против општег непријатеља, која никад није престајала, и која је вођена под свим могућим заставама; отуда најдрагоценији алем у пашој народно.ј круни: српске народне песме, ко.јима у српској књижевности, после Илијаде и Одисеје. нема равних, а које су и у најстрашнијим тренутцима крепиле наш народ на бољу будућност. Отуда и наш устанак у почетку овог века, којим је створена основа за бољу будућност не само нашем но и свим другим балканским народима, а који је поникао из средине нашег народа. без ичије туђе помоћи. Непристрасни странци су морали нриметити праведност наше борбе и наших захтева , и отуда је један од њих РоазагМ још године 1838. обраћајући се западној Европи, писао међу осталим и следеће : »Како сте сви ви неправедни ! Од свих народа источне Европе Срби су се први дигли против турског господарства и побеђивали су велике турске војске сопственим (и ако врло несавршеним) средствима и својом соиственом издржљивошћу. Но они су учинили још и више: иосле дуге борбе, у којој их иије увек срећа пратила, они су очистили своју земљу од непријатеља, и свуда у