Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПРЕГ11ЕД

.303

партиском мржњом копате гроб Српству? У место да потиштеној браћи помогнете, ви злуради трљате руку о руку и не иомишљајући, да после братовог пада и пропасти ви сами долазите на ред. Вама као да није позната истина, да, док о.у дванаест прутова били у једном снопу, ништа их није могло поломити, а да су за тим појединце сви овлаш изломљени! Ви као да нисте извукли никакву поуку из страшне судбине Пољске! .V стотине прилика сте се ви жртвовали за аустриске, турске и млетачке интересе, али ви изгледа као да нисте у стању, да се за своју општу отаџбину жртвујете ! — Можда ће вас нетстогодишњи спомен на страшно Косово освестити; можда ће какав бујан ветар, долазећи с Косова, подићи вео, који застире ваше очи, те ћете тако још благовремено моћи увидети, да сте над ировалијом, у којој је ваш гроб. Можда ће вас тај поглед довести до јединства, до заједничког рада на уздигнућу Српства; можда ће он угушити вашу међусобну партиску мржњу, ваше ружне сграсти!... Можда!... Али ја на жалост познајем врло добро моје земљаке, те с тога знам да ће и моје пророчанске речи остати глас вапијућег у пустињи«. То су мисли и осећаји г. Гопчевића у тренутку, кад путује преко Косова поља, где неизбежно свака стопа земље, па и сама помисао, да се налазите н а Косову, буди у вама стотине успомена, на које се онда са свим природно надовезују мисли, жеље, тежње и зебње за будућност. То су у исто време и мисли сваког Србина, који је мислио и мисли о своме народу, а кога партиска занесеност није одвела дотле, да у њој заборави на опште добро и нч општу будућност. Али ми се ипак надамо бољој будућности, она изгледа и као да се помаља и ако врло споро на небесном обзорју. А у данашњој вртоглавици, у партиском и партизанском метежу нама се непрестано врзу по глави речи Француског песника, писане у сличним приликама пре више од две стотина година. »(Јие сНгег уоиа, гасев ћ^игез, 81 ^иекЈиеГоЈз ип \<та1 сНнеоига \оив гесЛе 1ев ауеп1игез 1)е по8 аћоштаМев јоигб?" (МаШегђе). * * * Кад је наш народ дошао са севера у ове крајеве, онда је требало стопу по стопу земље отимати како на политичном тако и на културном нољу. Две највеће силе онога времена: лукава Византија и још лукавији Рим трудиле су се свим ередствима да изведу српски народ из његовог природног колосека, да га направе измећарем паииним или византискога цара. Времена су била критична, а борба