Отаџбина

302

књижевни преглед

»Доведе ју до краљеви двори. Пак излезе краљица госиођа, И излозе краља Буднмире. Пак примише своја мила шћерца, И примише светаго Ђорђија. Пак се крсти србска кралевина Од Млетака дува до Солуна, Од Једрена до Сињега мор а. к (стр. 355.) Па ипак ће вам становницн Македоније на ваше прво питање рећи, да су Бугари. А како и шта Бугари раде, да из Македонаца направе праве Бугаре, читалац је већ и из досадашњег могао увидети. Кад буде читао саму кшигу, онда ће о томе добити још јаснији, али у исто време и још страшнији појам. Шта и како ми радимо ? Пустимо г. Гопчевића, нек нам он то каже. „Доиста, вели он (стр. 229 — 231) светска је историја страшна учитељица. Она нам показује, да свака држава, па ма како она јака била, мора пропасти, кад се у њој развије партиски раздор. У толико је жалосније да су вође партија у Србији и изван ње тако мало научили из светске историје, јер кад би то блло, онда се они не би с оваквом мржњом узајамно гањали. Зар да не пукне сваком нравом српском патриоти срце од туге и једа кад погледа, како се у краљевини напредњаци, радикали и либерали дозвољеним и недозвољеним путевима узајамно гањају, у место да бар у погледу спољних интереса буду једногласни. Па тек кад погледа, како се Србија и Црна Гора узајамно неповерљиво погледају ! како се угарски Срби на крв и нож бију с Хрватима и својом браћом из краљевине, док им се Мађари подругљиво смеју, па како је тек у Босни , у одношајима између далматинских Срба и Хреата ! „Ко посматра ово врзино коло, а у исто време сопственим очима гледа, како бугарска пропаганда прогутава комад по комад српских земаља у Стг Србији, како помађаривање, понемчавање и поиталијањавање нашег племена иду напред по свима, нарочито пограничним нашим крајевима; како међу Србима у Турској село за селом ирелази у ислам (и у католизам! или се поарнаутљује, тај се не може уздржати, а да у очајању не узвикне: — 0 ви слепи и луди Срби! Зар сте ви баш са свим заборавили шта се случило на Косову пре равних 500 година? Ви још и данас певате о пољу Косову и сневате о васпостављењу некадашњег српског царства — зар ви ми-слите, да је песмом све учињено? Зар у вашим срцима не бије српско срце, заносно за славом и велнчином отачаства и толико племенито, да личну и партиску мржњу иотчини интересима отаџбине и Српства? Зар ви не видите, да својим унутрашњим кавгама, да вашом