Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

301

ковљевих следбеника узме ово место за доказ, да су Руси год. 1717. живели у Бачкој, Ванату и Срему. Па кад је овако с писцима, који се могу узети за непристрасне, чије ошипке потичу из незнања, шта тек да се каже о онима, који гшшу своје књиге у тенденциозном циљу? ') Још једном: ко хоће да проучава етнографске одпошаје Македоније, тај треба на првом месту да зна језик и историју тамошњег становништва. Али при овом ваља бити опрезан. Још за данас су меродавни у овом погледу нарочито жене и деца, односно језик, који они говоре. Жене су као што се зна, већ по својој природи најподесније за чување народних особина ; што се деце тиче, ми овде мислимо нарочито на ону, која још нису пошла у школу, јер као што се зна, ова после кратког времена говоре свуда језиком који им се у школи предаје. Ко има историско право на Македонију? видеће читалац из глава 6 — 8 другога дела г. Гопчевићеве књиге. Ми се овде не можемо за сад упуштати у то питање. У осталом то би био са свим излишан посао тим пре, што ће књига и иначе изаћи у скоро на српском језику. Српско је историско право на Македонију јасно исто онако као и на Босну и Херцеговину. А кад би ми хтели да се служимо шовинистичким средствима, онда нам не би било тешко наћи у страних писаца и оваквих места : » г Гћа1: раг1; оГ 1;ће апгаеп! Мое81а \ућ1сћ, атопд тос1егп »ео§тарћег8 (1824) ђеагз 1ће пате Ви1§апа, 1ут# ћеГлуееп тоип1 Наетиз апс! 1ће 1)апи1)е.. . Тће па&уе сћпаИап шћађиап1» оГ 77иб апс1 !:ће ас1јотЈп§; ргоујпсеа аге со11есЦуе1у са11ес1 ЗетМапГ, а11 ћејп» т Гас(: оГ 1ће зате б1ауопЈс гасе".... Даље се говори како су Бугари татарско племе и т. д. Али нама то не треба. Ми не тражимо ништа туђе, као год што не дамо ни једне стопе од нашега. Како пак сами Македонци мисле о својој народности сведочи поред стотине других доказа и ово место из једне иародне иесме, која се највише пева око Сереза. У песми се опева прелаз Срба у Хришћанство и борба св. Ђорђа са Змајем. Дотично место гласи: ') 0'1'ејковљева књига је већ позвата читаодкма. Бугари иду истим путегс и кад пишу научне расправе. Пред нама је докторска теза бугарина Ђ. Кожухарова : Би рппсјре <1еа паМопаШез, застунана и штамнана у Женеви године 1884. Покрете на балкансвом лодуострву поменути госиодин иочиње год. 1821-ом с трчким устанком, и ако љему није бидо нужно читати ни Таљандија ни Ренака, те да зна, да су Срби дотле имали већ два устанка и да је Србија тада бида васалка кнежевина. С друге су стране такви према нама и Ма.ђари. Нека 5К88 А. М. ВмкЂесТс је издада год. 1854. у Лондоиу вњигу под насдовом: Кога1 ап(1 ћ181ог1са1 з1еашп§з Ггот еав(;егп Еигоре, у војој поред остадог тврди, да Срби нису никад сачиљавади подитичку цедину (стр. 315), да је то дењ народ и шта вам ја још знам. Г-ђа Моп1а§-и као и један писац из 1827. год. Сће то(1егп 1гауе11ег : Тигкеу, штамп. у Лондону тврде, да су Срби вредни и радни народ.