Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ИРЕГЛЕД

На жалост, и овај је рад штампан само на руском језику, те је тако западном свету са свим неприступачан. Ранији радови Каница, Хана, Лежана_ Буеа, Гризебаха, Лика, Барта, Ирби-Макензијеве, Кузинерпја, Викнела (У1дис8пе1), Пуквиља и т. д. тако су у овом погледу слаби, да ни један од њнх не може издржати научну критику. Ни један од ових иисаца није имао иајнужнији услов за успешно извршење свога задатка. Оваки од њих је био упућен на свог вођу, који јс често могао бити какав врло прост човек, а у већини случајева пристрастан већ према томе, што је припадао једној од народности, које у Македонији гледају своју будућност. Како такви писци накарађују и сама имена места, кроз која пролазе, наш је писац најбоље показао (стр. 40—42) на Барту. Кад македонски становници одговарају Макензијевој и Ирби на српском језику, оне мисле, да то мора да је бугарски, па тако и бележе у свом делу. Колико су страии писци меродавни у етнограФским питањима показује иајбоље случај с Ханом, који се још и данас сматра за најбољи инајвећи ауторитет, кад је реч о балканском полуострву. Год. 1863 овај је путник нашао да у 11ризрену има »1 1.540 кућа, од којих падају 8.400 на мухамеданце, 3.000 на православне а 150 на католичке хришћане. Од становништва падају 36.000 на Мухамеданце, 8.000 на Бугаре и 2.000 на „католичке хришћане.« Још год. 1863.дакле ишао је наивни Хан у терању бугарског шовинизма много даље, но што то чине и сами Бугари, али се с тога направио и колосално смешним, јер ни један бугарски шовинист (изузимајући оне, који ће завршитн у лудници) не иде дотле, да тврди, да у Призрену живе Бугари. А кад овакве неопростиве погрешке може да прави један Хан, онда нам оне код других изгледају са свим природне, већ и с тога, што се цео овај етнографски материјал сабира врло често У Бечу, Берлину, Паризу или Лондону исецајући листове из старијих писаца, који су путовали но дотпчним земљама, или бар тврде да су путовали. На основу ових и оваквих етнографских истраживања праве се после политачке и етногра®ске карте, па и најбоље међу њима. Није с тога чудо, што је г. Гопчевић нашао у овима стотинама погрешака. А сви ови писци и све ове овако „зготовљене® карте служе доцније као упуства дипломатима, који на царском дивану имају да деле правду на овој грешној планети. Кад је енглеска Стајеловица Магу Л^ог^еу МопГади год. 1717. путовала у Цариград, онда су њу пратили из Варадина у Београд »немачки и руски® војници, а она прича да се око Варадина налазе »аоте роог Киаајап ћоивев«. И ако је иначе духовита Монтегијевица ову ошипку учинила нарочито с тога, што је за њено енглеско уво »Каз21ап с< и »Кинмап« једно исто, ипак се не треба чудити, ако који од Кат-