Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

299

нама познато, то је дело остало непримећено у нашој штампи. Његов писац се с пуним правом може сматрати за непристрасног у народносним питањима у Македонији. С тога неће бити с горег, да овде наведемо главна места о томе и.з његове књиге. »Сеоско становништво Македоније говори неким словенским наречјем, вели он. (стр. 94) које није бугарско. Ако ово паречје није српско, оно је овоме много ближе но бугарском .језику. За македонско се наречје може толико исто рећи да је бугарско, колико се то може рећи за хрватско наречје српскога језика ... Ако се пође с историске тачке гледишта, онда српске тежње у Макелонији постају још јасније. Цела је Македонија (изузимајући Солун) сачињавала део Душановог царства, а велики њен део је припадао Србији већ на неколико столећа пре Душана.... 0 томе се не може ни за час сумњати, којој је раси припадало царство, које се простирало од Дунава до Егејског мора, и које је завршило Косовом.... Није се чудити томе, што Македонци називљу себе Бугарима, а не Србима. Пре руско-турског рата Македонци су имали и сувише разлога да се туђе Србијс. Срби су једини народ на полуострву, који се ослободпо турског јармасез стране помоћи, и с тога су они нарочито од ртране турских власти били увек страшно омрзнути. У овој страшној мржњи свега што је српско, Турци су у Македонији и нехотице потпомагали Бугарску и Грчку пропаганду, а Турци, Бугари и Грци као да су се свим силама предали били тежњи, да искорене у Македонији и име и језик и обичаје и гшсапе споменике, једном речи. све што је српско.... Потпомогнути турским властима, апостоли су бугарске пропаганде успели, да изагнају српске учитеље из Македоније, и ако још ни данас нису у стању, да искорене српски језик." (Сравни к овом слично г. Гопчевићево разлагање на стр. 17 и другим местима). * * * Са свим је природно, да је за проучавање појединих земаља први и најнужнији услов знање језика. који се у тим земљама говори. Ово је неопходно нуждан услов онда, кад дотични путннк жели да се упозна с етнографским односима једне земље. За ту сврху је од особите важности још и знање историје те земље. — Па како ми стојимо у овом погледу, што се тиче Македоније? Осим Јастребовљевих »Песама и обичаја турских Срба 0 писац ових редова не зна ни за једно угледније дело, чији би писац усредсређавао у себи ма и једну од најнужнијих особина за истражнвање на овом пољу. 1 ) ') Бг. М011ег-а Ј. А11)ашеп, КоитеНеп с1с. \УЈеп 1844. остало је иеиримећено, и ако је он у многом погледу био вајмеродавнији у етнотрафским питањима Македоније, већ с тота, што је он тамо дуто живео као лекар и ио томе анао народ и језик му. Мидер зна само за Србе у овим крајевима. —• Гопчевић у прим. стр. 150.