Отаџбина

298

КЊИЖЕВНИ ПРЕГ.1ЕД

гарску. Отуда се не треба чудити, да овај писац »великодушно* даје Србији и Орбима Стару Србију (стр. 114) а Бугарима Македонију (стр. 274.1. На својим предавањима у Со11е§е с1е Ргапсе он је идуће године ишао још и даље. Један Бугарин је причао г. Гопчевићу (стр. 217) да је де Лавелеј примио од бугарске владе као поклон части 60.000 динара. Ми остављамо за ову новину одговорност г. Гопчевићу и његовом известиоцу. На сваки начин је карактеристично. да се овакви гласови и могу проносити. Но колико Бугари троше на агитацију за своја права на Македонију у европској штампи, види се најбоље из њиховог државног буџета, да са свим оставимо на страну приватна пожртвовања, која су код њих много чешћа но код нас. Де Лавелеј, као што се зна, нити је путовао по Македонији, нити зна који од словенских језика. Леже зна словенске језике, али ни он није путовао по Македонији. Сву грађу о томе црпли су обојица односно примили су готову из бугарских извора, нарочито из познате Офејковљеве књиге. На Лежеов суд је упливисало у велико још и његово нерасположење према Србима. Кад смо већ код страних писаца, онда неће бити с горега, да наноменемо, шта о македонском питању мисле Енглези. Њихове су симпатије према Бугарпма добро познате, нарочпто пак од године 1885. па на овамо. Узрок тим симпатијама је такође јасан. Енглеска дневна штампа је заузета за бугарске као и за своје сопствене интересе, 1 ) а колико у овом логледу Енглези гледају на морал и правду, добро је познато. Па ипак је занимљив и за наше учевне чланове српског ученог друштва врло поучан Факт, да они Енглези, који знају српски и не сумњају о томе, да је Македонија етнографски српска, иа да и политички треба једном да јој припадне. Евансово мишљење је у овом погледу познато већ из раније. Год. 1886. изишло је у Лондону дело Ј. 0. С. Мтсћт-а под насловом: Тће О гоху Ш о! ЕгееЛот т 1ће Ва1кап ретпви1а (путничке белешке кроз Црну Гору, Босну, Србију, Бугарску и Грчку, у осмини 415 страна). Колико је ») Следећк ће едучај из нашег соиственог исвуства да.ти јаену едиву о томе: У једном од својих еентембарских бројева, »Тпиев* је донзо једну депешу из Беча, ио којој је слов. благотворно друштво раепиеало награду од 1000 рубаља за најбоље дело о етнограФским одношајима Македоније. У депеши је тенденциозно изнето, како је и сдов. благ. друштво држало дојуче Македонију за бугарску земљу, но како би сад хтело да. је одузме Буга.рима из освете и да је да Србима, који су се измирили с Русијом. Уреднпштву је послата исправка с том напоменом, да повог доказа не треба, да је Македонија етнографски српска, јер су то доказали непристрасни паучари (нарочито Јастребов) и без. нозива сдов. друштва, а уз то је у исправди дата статистика етнограФских одношаја Македоиије, из које се такође видело, да главни део македонског становништва чипе Срби а не Бугари. И ,'Пшс*«, који је иначе врло либерадан у овом погдеду, није ни по што хтео ни гдаве да обрне на номенуту исправку, а то оиет само с тога, што она не иде у прилог Бугарима, који су данас код Енгдеза у тако великој милости.