Отаџбина

306

ИОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД

и усавршавати. Г. Гоичевићева књига сигурно обележава знатан моменат у томе раду и она неће — или бар не треба да остане без знатног утицаја на његов даљи развитак. Он је њоме само брзо разугарио запарложено поље наших тежња у Македонији и От. Србији, не забадајући свога рала дубоко у земљу. То можда долази отуда, што је он доста брзо радио свој посао, а можда и отуда, што је његов г. Петров приличан шоња, те му је без великих тешкоћа могуће доказати сваку ствар. Ми свраћамо пажњу на ову књигу нарочито г. г. проФесорима, учитељима и омладини. Она ће сигурно уродити бар тим плодом, да наши великошколди неће држати, »да Призренци уче лакше Француски језик с тога, што они говоре бугарски», као што је рекао један универзитетлија Србин једноме од мојих пријатеља пре неколико месеца. 1889, Лондон. Др, ЈА и,л . Ј 3 . јЗеснић.

П030РИШНИ ПРЕГЛЕД Варадинка Мара, драма Илије Округића Сремца. Пре две године, када се мислило да и ја нешто разумем у драматургији, јер се није знало, да сам ја тада био члан позоришног књижевног одбора само за љубав г. М. П. Шапчанину — ова ми је драма поднесена у рукопису на оцену, и ја сам управи позоришта иредао 14 Новембра 1887. овакво мишљење о тој драми: „Прочитао сам Сракињу Варадинку Мару, историјску драму у 5 чинова са певањем, поднесену на расписани стечај за награду под мотом »Слогом расту мале ствари. а неслога све поквари". Ово је драматисана народна песма. Што у песми може да поднесе, па да буде лепо, макар било неприродно, н. пр. да се неко из београдског града разговара с неким који стоји на земунској обали, то у драми постаје наказа. У песми може поднети да једно Туре уграби онакву амазонку као што је Варадинка Мара, да је баци себи на коња и да с њоме преплива Дунав и Саву, само због ница, по коме она, док Туре на другој обали цеди воду из чизама, скочи опет на коња и преплива натраг са диван-кабаницом отмичаревом — али такво што хтети изнети у истинском животу, У драмн — показује само наивност. Песма се задовољава оним вицем и не иде даље, пибац драме хоће да казни за ту досетку, и за то морају да плате животом тетка и теча, хранитељи Марини. То из,1ишно и бесмислено проливање крви људбке. могло се у истини