Отаџбина

иозоришни прег.1ед

307

дешавати нарочито у почетку прошлога века, од стране Турака, а.ш У овој „драми® није ничим мотивисано, нема никакве везе са главним предметом, јер велики везир могао је и без овог двојног уоиства чути како је лепа Мара и зажелети, да је има у своме харему. Осем тога при нападу турских арамија, дели.ја и јунак-девојка Мара, не понаша се нимало јуначки , она »само виче у помоћ" и моли пустаије за милост, дакле понаша се као ооична, врло плашљива девојка. Што је требала писцу ова сцена ? Да потурчени оошњак Алибег може спасти живот Мари, у коју је заљубљен. Он јето могао и да се Мара бар покушала јуначки бранити, у тренутку кад би је тројица савладала. У осталом овај је бесни босански бег врло фини н углађен Ромео, оп се преоблачи ној за љубав у Додолског коловођу, шуња се за њом чак и на гроб њене матере, где она нариче. ■Сада се појављује Марип вереник, официр Мија, коме је она од детињства намењена. Он је пристојан љубавник, она стидљиво девојче, и тек из патриотизма нристаје да га загрли, јер он се казује велики јунак. Тек што он оде, да гледа своја војнпчка посла, јавља се Алибег и нуди Мари своју љубав. Она се не брани тиме што је другом верена и што другог љуби, већ тиме »што је он Турчин, а она Кршћанка.« Он вели да није прави Турчин, да су га дететом на силу потурчили. На то Мара још не вели да је другом верена, већ да »Нема Турчина над потурицом сс . Он сиромах салеће је на ново, а она опет ,,Ал' ипак црква. .." Али-бег апелира да смо ми један народ, да је несрећа што смо вером подељени итд. и моли је да буде његова. Мара не попушта веН каже : »Још мор'о би се турства одрећи, То евечано у цркви Христбвој®. Кад Алп-бег чак и на ту церемонију покрштавања прпсгаде, сад тек Мара признаје да му не може бити жена , јер се обећала другоме. Па на што онда цео тај мучни прозелитизам ? Што је мучила толико бега док му нпје искамчила пристанак да се покрсти? Је ли она девојка или мисионарка ? Ако је прво, каква је тодевојка, која тек што .је изашла из загрљаја свога вереника, тако клизаво кокетује са једним младим и лепим Турчином ? Зар и то за љубав Христа? Оно било је и таквих кокета на свету, али ја од њих не бих никад градио драмске јунакиње. Велики везир са 200.000 турске војске пошао, на Варадин, који б.рани принц Јевђеније са 60.000. Хришћани пођу у рекогносцировку, Марин вереник, капетан Мија, допадне турског ропства. ^ оковима још је јунак и на претње одговара да не мари умрети, јер ће га осветити, ако нико други, бар његова веренцца Мара. Оад окуне 'Гурци толико хва.штп лепоту Варадинке Маре, да велики ве зир хоће 20*