Отаџбина

308

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД

да је добави и шал.е парламентара у Варадин са писмом у коме нуди капетана Мију, ако му у размену пошљу — Варадинку Мару. Она хоће, да спасе живот своме веренику, то иије чудо, и ако је метода спасавања мало-тугаљива; али је чудо да ритерски ђенерал и принц Јевђеније пристају на тако мало витешку трампу, и још је чудпије што се користе љубављу једне девојке, да изврше једну иревару над непријатељем. Мара долази ноћу великом везиру у шатор, види пред шатором крваву одсечену главу свога вереника натакнуту на колац, улази под шатор, и аева везиру врло лепу песму о сво.јој, трагичној судбини, па кад сврши песму и битка почне, она покушава да } бије везира, али овај носи оклоп, нож склизне, всзир њу. смртно рани и оде да командује битком. Али-бег, који је и пред крвавом Мијином главом забадава изјављивао своју љубав Мари, појури за везиром и у гунгули убије га издајнички, али и сам буде смртно рањен. У петом чину и Мара и Али-бег довуку се онако полумртви на гроб Марине мајке, да ту заједно умру. Све остало је глориФИкација католичке вере и преобраћање Али-бега пред саму смрт у ка толичну веру. Сам принц Јевђеније појављује се, не као војвода, већ као велики католик да своју победу припише богородици, и да испева њену химну. Том приликом старцу Карловчанину, представнику народа у овој »драми" излети случајно оваква Фраза из уста: «0. камо среће да као што смо једног хрватско-српског народа и језика, да би тако исто и вером и црквом уједињени били". После свега тто претходи, није тешко погодити како писац ове драме замишља ту унију. Ја се бојим да није главни циљ ове драме — унијаћење православних или бар мухамеданских Срба. Ако је моја зебња основана, онда је то врло незгодна тема за драму у опште, а за српску на по се. У осталом је ли ово »драма* као што пише на насловном листу ? За мој рачун није — већ оперета, и то са сувише много пееама, оперета која често узима на се алире трагедије, и која се свршава. врло трагичао, без икакве трагичне кривице главне јунакиње. Штаје скривила Мара да овако трагично сврши ? Шта јс крив Али-бег што је Мара онако лепа ? Најзад његову смрт разумемо, она треба да буде казна што је за љубав једне девојке не само био готовда, се одрече своје .вере, него поглавито што је издајнички у сред битке убио свога команданта. Али Ма.ра, јунакиња, патриотка, која залаже чак и своје девојачко име, свој добар глас, да послужи крсту нротиву некрста, и да спасе свог вереника, за што умире она ? За то што је то историјски Факт ? То није довољно за смрт у драми. За што онако варварски мора да умре капетан Мијо, чијем карактеру