Отаџбина

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД

309

и јунаштву нема никакве махне ? То су еве саме неправде, које писац не може оправдати, ни са његовог религиозног гледишта, .јер ето Али-бег прелази Формално у јединоспасавајућу католичку веру — па ипак умире. Још имам рећи да су стихови врло рапави, да је језик пун ировинцијализама и тривијалности, да сценерија тражи ствари које се ни на једној бини не могу изнети, као н. пр. Мијина глава на коцу итд.

Како и други одборници беху подобног мишљења то је »Српкиња Варадинка Мара® не само пропала на конкуреу на награду, него није било ни речи о њеном представљању, и ако су симпатије г. управитеља бпле на страни варадинског хоробискупа. Али чим са доласком народних људи на управу земље дођоше народни људи и у позоришни одсор, и то стручни људи, као што је сада цравило за попуњавање сваке јавне елужбе, одмах се променила и судбина „Варадинке Маре« и она се поче често изигравати. Знајући да сада у позоришном одбору седи и један патриота коме је девиза «Брат је мио, ма које вере био « — ја сам помислио да је »Варадинка Мара® скроз прерађена и одох у позориште да је вмдим како сад прерађена изгледа на бини. Пред позориштем огромна маса — недељне публике. Просто као пред бург-театром у Вечу, кад је какав класичан комад, са том малом разликом, што је тамо већина естетичких баба-девојака, а овде је већина одушевљених шегрта. Пред вратима етоји старн церберус позоришта, један патролџија, који својим узвицима »Море, је с' чуо, немо' ти да онај.... хе, не знате ви мене® утишава узбуркане таласе онога људског мора пред њим. Једва уграбих један моменат да га замолим. »Кад се отвори каса молим те кажи да се задрже два балконска седишта за мене". — Патролџија ми то обећа и ја одох да се шетам. Кад сам се вратио, двери на српском храму талије беху отворене и оно узбуркано море бегле сад у „Фоајеру«, разбијајући се о тврде стене на каси. Једва угледах мога натролџцју у једном буџаку. — Јеси л' ми задржао билете ? — Бога ми господине нисам могао. Народ је тако нава.шо, да нисам могао ни прићи каси ! Срећом у тај мах беше близу некакав позоришнп слуга. који сигурно сећајући се моје некадашње силе и власти, одмах се прогура кроз народ и каза билетару какав велики господин чека да куни билете. Благодарећи тој протекцији нисам чекао много више