Отаџбина

310

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД

од но сахата и већ г. благајник отвори свој капиџик те ми поред билета даје и објашњеша за ову »навалу народа" рекавши: »Ето видите, господине, кад се игра нешто добро, онда је кућа празна, а кад се изиграва некаква женска, онда пуно <( . Једва се сетих да је Мара — женско. Кад сам дошао на прву галерију не само да су све позадне клупе пуне, него и пролази за предње клупе. Пуно некакве деце, за коју је сигурно плаћено стајање на I галери.ји. Како онога што. прима билете не беше нигде, то ја замолих ону децу да га потраже, и тако отворих путдомоЈих места. Како на тој страни нема гардеробе, а нисам хтео да се гурам кроз онолики свет, или. да силазим у партер те да се с друге стране попнем, а кад оставим зимски. капут да се опет, истим путовањем вратим, то сложих капут на седиште. Не прође дуго па сам се уверио, да је врло мудро од позоришне управе, што нема гардеробу код сваког уласка у салу, јер од врата која се сваки час остављаху отворена удари таква струја ледсног ваздуха у добро угрејану салу, да сам ја бно врло срећан што сам могао одмах на ново обући моју зимску бунду, коју више никако нисам скидао. Мислим: боље је после овако озиојен на пољу добитн кпјавицу, пего запаљење плућа на овој промаји. Оно истина ђаво шваба измислио је и некаква врата, која се сама затварају кад народ нсће да их за собом затвори, а у многим позориштима имају зими на вратима некакви јоргани шта ли су, које ваља загрнути кад човек уђе, и који одмах падну на врата, па спречавају и најмању промају, али — доста смо ми робовали туђинштини, нећемо више нипгга да копирамо са стране. У то дође онај што прима билете а за њим она деца. — Јесте ви одређени да разводите госте и да примате билете ? Што не дођосте сами да вам дам билете ? — Па. господине, ако нећемо вама веровати, да комећемо? Толико новерење дубоко ме је тронуло. У мал га нисам загрлио. Тако брате. А будале мисле да је скупљање билета некаква контрола за онога, који их иродаје.... Овај дивни човек што ми толико верује оде, а она се деца наместише поред мене, те тако смо лепо заједно гледали и слушали. Погледам по сали. Галерије пуне (осем балкона); трећа галерија да се провали (30 пара); у ложама (12 динара) пуне само »бесплатне". Партер пун. Поче престава. Земунке девојке перу платно и певају. Оно управо ја сам из читања знао да су земунке, јер по декорацијама мислио би човек да се сцена догађа негде у Италији, на обали некаквог језера.