Отаџбина

320

МАТИЦА ХРВАТСКА

»Већ од много година од Матице засновано издање народних песама, још није могло угледати света. Посао око уређивања појединих врста нар. песама добро је напредовао, те нам ваља на по се истакнути труд г. про®. др. Луке Марјановића који је довршио збирку нар. песама босанских мухамедоваца. Но како је жеља »Матице® да издавање почне са најстаријим народним песмама, то се уређивање најстаријих нар. песмама и тиме задоцнило, што се (( Матица' 1 побринула да прибере у ову своју збирку и нар. песме, које су по рукописима нрошлог и овог вска забележене. И у ово.м послу нашла је »Матица 11 код својих пријатеља леп одзив, те ми ваља између осталих на по се захвалити племенитој обитељи Валовпћа у Перасту, проФ. Орећку Вуловићу у Котору, старешини Фрањевског манастира у Дубровнику итд. који веледушно уступише „Матици« старе рукописе народних песама на уаотребу. Никоме није толико стало колико самом одбору «Матице" да се и овај посао што пре изведе, али не треба заборавити да су нам књижевне потребе толике, да их не би могле подмирити ни два пута толике књижевне радне снаге којима Матица расиолаже, као што не треба заборавити ни то, да одбор мора пре свега гледати да његов редовнп годишњи рад непрекидно тече, да задовољи чланове друштва®. Из тога извешћа видесмо даље да осем обичних хснорара, које Матица даје писцима евојих књига, она расписује и награде из задужбина, којима она управља. Колико »Матичин« одбор пажљиво прати сваку значајну појаву не само у хрватској него и у српској половини паше књижевности, доказује Факт да «Матица Хрватска 11 сада штампа једну књигу прнповедака нашега даровитог и вреднога Сима Матавуља. Она је за тај цпљ откупила две већ штампане његове приповетке »Љубав није шала ни у Ребесињу" и „Чеврљино злочинство", а Симо пише за ту књигу још једну приповетку, која ће се у њој први пут штампати. Рад оваких прегалаца, као што су чланови »Матице Хрватске" морао је уродити оваким обилним плодом који видимо, и ми не сумњамо да ће то друштво, продужујући свој рад са толико исто просвећенога родољуба и неумориве истрајности, постати један од главних стубова наше народне просвете и културе. Слава „Матици Хрватској"!

У свескама нашега часописа, које су на реду, покушаћемо да овако прикажемо организацију и осталих српских и хрватских просветних, књижевних, хуманитарних и културннх удружења, па кад могнемо сумирати и упоредити њихов досадашњи рад, онда ћемо покушати да расправљамо једно веома важно питање за нашу народну будућност, питање: да ли је време да се потражи и нађе Формула за комбинацију, односно удруживање и сједињавање свију тих раскомаданих умних и материјалних каиитала, који служе једном истом циљу.