Отаџбина

322 РАТНН ДОГАЂАЈИ 1804. године, немачке су власти допустиле да се Срби и Турци састају \ Кленку, у њиховој држави и да се ту погађају о предаји Шапда, и при овом погађању немачки погранични командант Стојићевић, био је у неколико, званичан сведок за оно што је уговорено. као и кад су се Турци Шапчани 16. Априла 1804 год. потчпнили Србима и предали им условно шабачку тврђаву. 28. Априла 1804. год., опет су, немачке власти допустиле Србима и Турцима, да се састану у Земуну у стану пограничног команданта, генерала Женеја, и да се ту, пред њиме, погађају о измирењу. Кад је митрополит Јовановић, званичник и у служби немачкога цара, оправио Србима један топ с муницијом, да с њиме бију шабачку тврђаву, немачке власти нису спречавале да се топ пренесе у Србију, а овако су радиле и кад се разна муниција преносила у Србију. Колико су Срби и немачке власти, у ово време, били блиски једно другоме, показује она понуда Карађорђева, капетану Шајтинском '), да Срби уступе Немачкој: Србију, Београд, Шабац и Смедерево, само да им Немачка помогне ослободити се од Турака и да им да каквог свог принца за управника земаљског. Што је Немачка одговорила тада Србима, да им не може дати никакве помоћи, јер, према уговору, мора да живи с Турском у пријатељству, било је више из обзира према Фрапцуској и из страха од Наполеона, који су тада штитили Турску, јер је Немачка и тада, чинила кораке код Порте да олакша судбу Срба у Србији. Ну, код свега овога пријатељског понашања Немачке спрам Срба, Срби, увидев да не могу рачунати на јавну и активну помоћ Немачке, настали су мислити неће ли, како год, добити ову од Русије.

') Др. Владан Ђорђекић, Отаџбина, свеска 58, страна 234 по Л(1оН'-у Веег-у 1Ме опепШЈвсће Ро1Шк Оез1егге1сћз зеИ; 1774, Рга§ ип<1 Јиехрмј? 1883 страна 184.