Отаџбина

РАТНИ ДОГАЂАЈИ

323

Срби су знали већ, за предлог митрополита Стратимировића, руском цару, Александру I да, помажући Србе, успостави словенско царство ; и имајући у својој служби, бившег немачког капетана, Петра Новаковића — Чардаклију —, чија је жена боравила у Русији, као негдашња друга руске кнегиње. а упокојене супруге бечкога палатина, мислили су да ће лако, помоћу њега и његових познанстава, доћи у неку везу с Русима, и за то су оправили у Петроград: Проту Матију Ненадовића, Јоеана Протића, — трговца из Пожаревца и истога Чардаклију, с упутом, да умоле рускога цара да помогне Србији. Пошавши из Топчидера 1 Септембра 1804 год. депутација ова стигла је у Петроград 26 Октобра исте године, у пркос многим непријатељским сметњама на путу кроз Молдаву, од стране молдавског кнеза Мурузија, који је био према Србима жешћи Турчин него што су били прави Турци, — и предала је своју молбу рускоме министру Чарториском. Ну и Русија била је у то време. у истом незгодном положају, у коме је била и Аустрија; и она је имала уговор с Турском да жпви с њоме у миру и у пријатељству, а и она је, као и Аустрија, зазирала од Француске и Наиолеона I, и Чарториски је обећао српским депутатима, да ће њихову молбу предати цару. а они да се обрате с молбом на султана, коју ће Русија потпомоћи преко свога посланика у Цариграду. Како су Срби, после веза, које су имали с Русима за време цара Петра Великог, предати од самих Руса свери интереса немачких, они су се, после оваког одговора кнеза Чарториског, пошто су се депутати српски вратили у Србију — око 10 Јануара 1805 год. бнли су ,у Костољцу — са двема својим представкама, од 21 и и 28 Фебруара 1805 год. опет, обратили на Немачку, изјављујући јој : да они не војују против султана, већ против јаничара, који су отиали од султана, па одводе