Отаџбина

РАТНИ ДОГАЂАЈИ

Аустриски министар Стодион није хтео тада, више, да ради на измирењу Срба и Турака, јер се није надао никаквом успеху. Срби су, како је он тада говорио, постигли прилично велике успехе нрема Турцима, те се неће задовољити буд чиме, а за Турке је веровао да неће дати Бог зна шта, па је за то држао, да му је најбоље да и не улази у ту ствар. Знајући за прпјатељска расположења Наполеонова, према Турцима, и за злу вољу његову према Србима, Стадион је тешио Србе, говорећи им «Како пе људи који се већ толико дуго држе аротив Турака, бити ваљда у стању да им се одуиру још за које време, док се не изради код султана оирогитај и бар онакво унутрашње уређење Србије, како га може дати један турски султан; ну том је приликом бар, опет, одобрио Србима да могу, ако узморају, пребацивати своју чељад и своје Фамилије на аустриску страну, везујући их за услове да то не буде на гатету аустриских поданика, да их не скучује у њихним просторијама, да не умали сувише, њихову израну и да Срби, при прелазу, полажу своје оружје аустриским властима. Стадион је јавио одмах, и Србима и Турцима, забрану извоза хране из Аустрије, а 8 Марта ;(1806) учинио је корак код Порте, тражећи да Турци поступају блаже и човечније са Србима. И аустриски ерцхерцог Карл, писао је тада пограничним турским властима, да се уздржавају од насилних мера, а то је исто ирепоручио и Србима '). Ал све то није донело Србима никаквог олакшања - и никакве помоћи, и порта је одговарала да је доста већ поступила благо са Србима, и да ће се тек, од тога часа, латити нужних мера, да своје поданике учини себи нокорним. ') Голубица V, 1843 и 1844 год. отрана 145. Писмо ердхерцога Карла од 2-5 Ааркла 1806 год. које је писао Карађорђу и српскон народу.