Отаџбина

326

РАТНИ ДОГАЂАЈИ

Ну ио срећи, у то време, биле су прилике између Руса и Турака прилично запете, те и министар руски Чарториски, једно с тога, а друго и за то, што су Срби молили за ово рускога императора с оном молбом, коју су му оправили преко аустриског цара, кад је оно српска депутација излазила пред Овога у Бечу, писао 25 априла 1806 год, руском посланику у Цариграду господину Италинском, да и он настане код порте са пријатељским саветом. да би ова како год олакшала стање Срба у Србији. 1 ) Турска се у то време, по наговору Француске и Наполеона I, одрекла уговора. који је имала с Русијом, да руске лађе пролазе кроз БосФор и кроз Дарданеле, и збацила је с престола влашкога и молдавскога кнеза, што није смела да уради, док се не споразуме о овоме прво с Русијом, и Русија је због тога кренула на турску границу 50.000 својих војника са 286 грла топова, под командом генерала Михелсона. Док се руска војска искупљала на Дњестру, њен главнокомандујући послао је у Србију два руска ОФИцира, поручика Беја-Новокрштенцева и Угричића Требинског 2 ) с упутом да се упознају изближе са српским приликама, и да виде: у чему могу Руси да помогну Србима, и како,. и у чему могу Срби да буду од користи Русима. Ми смо видели једнога рускога ОФицира, с? Србима заједио, у боју са Турцима на Врачару, 22. јуна 1806. год. који је у очи тога дана дошао из Аустрије у Србију нреко Ковина. То је био један од ових руских ОФицира. Августа месеца, после овога, Карађорђе је одговорио Михелсону просто, да Србима треба: пара, оружја и искусних војника, захваливши му на послатим му овим двама ОФицирима. Ј ) Годубица У, 1843 и 1844 год., страна 142.' а ) Баталака, у својим мемоарима (који су још у рукопису) сиомиње само Новокрштенцева, који .је међ Србима био лознат иод именом »Капетан-Илија®.