Отаџбина

Ј^АТИИ л 1Јл.иЈгх

Преговори Руса и Срба, вођени су у то време, преко господара Влашке, кнеза Ипсилантија и рускога повереника , тајног саветника РодоФиникина, који је био код овога, и коме је била дужност, према 5-ом члану упута своје владе: да иази на Србе, кад руска војска почне ратовати, па да им ставља у изглед руску помоћ и ослобођење од њихова вековна непријатеља; да их храбри и склања к интересима Руса и да настојава да Срби увећају своју војну снагу, и да је не раскомадавају и деле, већ да је држе у скупу и употребљују тачно по упутима главнокомандујућега руске војске. Ну како руска војска још ниЈе била прешла руску границу, Руси и нису могли указати Србима још никакву другу помоћ, сем помоћи у новцу и у средствима за рат, и како је Михелсон добио од министра руског Будберга нисмо од 11 септембра 1806 год. да цар ставља Србима на расположење 18.000 дуката, и друго од 22 новембра 1806), да је цар наредио да се Србима даде номоћ у војсци, како се руска војска прнближи српској граници и да ношље у Србију неколико вештих ОФицира за обучавање Срба, ал тајно и кријући то од Турака, — Михелсон је крајем 1806 год. послао у Србију : 4 сабље за Карађорђа и за његове војводе, две архијерејске пана гије и 6 златних крстова за свенттенике и неколико златних и сребрних медаља за војнике. Кад је 31 декембра 1806 г. министар Будберг писао Михелсону да угоди да радња српске војске буде сугласна с радњом руске војске, Михелсон је послао јануара месеца 1807 у Србију Грка Монолаки с писмом од 11 ист. м. и с упутом да склони Карађорђа да крене своју војску према Видину, обећавајући да ће му дати и но ваца и потреба, кад тамо дође. Захтеви генерала Михелсона гласмли су управо: да Срби треба да пређу у Влашку са 4—5 хиљада људи и дођу у Крајово да бране горњи део Влашке, а Михелсон ће им дати артилерије и 5000 дуката, које ће покупити