Отаџбина

30

НАЗЕВ КАО ЕТИОЛОШКИ ЧПНИТЕЉ

јасно предвидео, што се данас зна. КазаО сам већ раније. да се крупозна пнеумонија сматра као чисто микробна болест и данас нико не сумња о томе. Хилденбранд се пије надао, какву ће нетачност оставити, кад је нагшсао Рпегш рпеишошае ипхса саша ез!;! Сви опити. који су чињени у цељи , да се назебом изазове означени облик, били су узалудни, ма како да су се опитни услови приближавали природном механизму. Веома је занимљиво да је Гризол 1 , који није ништа могао да зна о доцнијим бактериолошким проналасцима, нашао пзмеђу 205 болесника само 49, код којих му је назеб изгледао као главни узрок болести. А ревматизам ! О њему вреди мало опширније говорити зато што је од вајкада био прототип једне болести назеба. 0 његовој етиологији постоји читава литература и не верујем да има мање мишљења, но писаца. Данас је то питање ступило у једну сасвим нову Фазу. Ко је мислио пре двадесет година, да ће ревматизам бити увршћен међу заразне болести ! Биће доста занимљиво, да видите, под каквим новим. углом се данас гледају старе ствари и како се руше најоснованије репутације. Ствар још није решена, још је Магз апсерз и ја нзносим само тренутну слику. Онај, који би покушао да расправља, колико је времена требало, док је ревматизам издвојен у данашњем свом значењу из читаве руље тако званих ревматичних болести, колико се је тумарало, бркало и писало, док је означен данаиш.и обим , морао би да се реши. написати читаву расправу, п ова би само показала, колико један израз, који је служио застарелим мислима, може да шкоди наиретку нових идеја. Етиолошко постање његово враћа нас на старе хуморалне доктрине. Грчка реч ревма (течење), служила је да изрази основну мисао њихову, т. ј. лучење једне шкодљиве течности у мозгу, која је у разним деловима тела Флуксијом изазивала бо') СгпзоПе, ТгаН(1е 1а рпеитоп1е.