Отаџбина

НАЗЕБ КАО ЕТИОЛОШКИ ЧИНИТЕЉ

лест. Доктрина је мртва, али је као траг њен остала реч ревматизам. Нећу да наводим. шта је све било ревматпчно, каквим је перипетијама пролазило значење те речи и само ћу казати, да се данас под правим ревматизмом разуме само оно првобитно и акутно запаљеше једног или више великих зглобова. које здружено са свима знацима јаке грознице, може да се локалише у разним деловима тела а особито у срцу. Да видимо, у колико разни научни подаци говоре у нрилог рефригераторне природе ревматизма, или противу ње. Пошто раса и пол немају особите етиолошке вредности и не допуштају меродавних закључака. могу одмах прећи на занимљиви одношај ревматизма према годишп>пм временима, које је Беније 1 ) тачним статистичким белешкама тако јасно изнео. Ако је ревматизам чиста болест назеба, било би само логично, кад би ко закључно, да се већина случајева јавља зими, јер је у то доба године сваки пајвише изложен променама и незгодама температуре. Али статистика износи веома занимљив Факт, да максимум пада баш у лето и у пролеће а најмањи број у зиму. То не само да вреди за варош Париз и Лијон, 2 него и енглеске статистике 3 ) долазе до истог закључка. Ревматизам прилично штеди децу у првим годинама живота и скоро никад не спопада старце. Шта да се ради са овим подацима, који су стострукнм искуством ујамчени ? ЗарЈе могуће сматрати као болест назеба један патолошки облик, који је сасвим не' зависан од утицаја сезоне. коме подлежу индивидуе средњих година много више, него деца и старци, који је ређи на полу и у тропима, него у умереном појасу? Ни влажпа ладноћа није у стању да увећа број ревматизама. Лзуди, којнма у великим варошима служе влажни ') Вевшег : КћеитаИате, р. 464, Оесћатђге. Мауе1 • ВШш^ие с!ез 8егу1сез с!е тесИсЈпе с1ез ћор11еаих <Је ЈјУОп 187-2. 3 ) РиПеу: Оиу'8 НоврЛа! Керог4з.