Отаџбина

РАТНИ Д0ГАЂАЈ11

329

сима. На против баш, Миленко је тада био приморан, да замоли главнокомандујућег руске војске, да му пошље што пре руске војске у помоћ, да га ослободи од Мулапаше. И позније, кад је дошао на Штубик Карађорђе, са још српске војске, Срби су се могли само држати према Турцима и одупирати им се, али нити су могли потиснути Мула-пашу са Малајнице, нити се повући испред њега са Штубика, те су за то и тада молили за руску помоћ. Код Руса опет , са недоласка Срба у Влашку , настала је незгода, што су Турци могли тада, без икаквих сметња. да прелазе у Горњу Влашку и што су отуд могли лако да грозе десном крилу руске војске, која је у то време била дошла, под генералом Милорадовићем, у Букурешт и овај заузела. За то је главнокомандујући руске војске , генерал Михелсон одмах наредио да генерал Исајев пређе преко реке Олте да брани Горњу Влашку и десно крило руске војске и да се како год сједини са српском војском. Исајев је учипио ово одмах и дошао је у Крајево са 2 баталиона пешака, нешто драговољаца и два топа од донске коњичке артилерије , свега од прилике са 1000 људи Одавде је Исајев хтео да пође ближе к Србима, али му се то није могло тако одмах. Требао је најпре да увећа своју војску прикупљањем Ипсилантијевих пандура и драговољаца, који су били раштркани на неколико места по Горњој Влашкој и да прикупи турску храну, које је било ту доста, спремљено. А кад је и то урадио па пошао Србима ближе. неколико стотина Турака , под неким Дели-Башом и Хусејин-Агом , пошло је из Ђурђева и Видина против њега и он је морао прво , и с њима да издржи жесток бој код Изворне-Алба, па после тек, да мисли опет на Србе. Али и то му се није дало.