Отаџбина

330

РАТШ1 ДОГАЂАЈИ

За време борбе на Изворино-Алби у којој су Турци разбијени, Хусејин-Ага је убијен и Дели-Баша заробљен. Исајев је чуо јако пуцање топова па српској страни. Верујући да је то на Штубику . и да Турци хитају да тамо сатру Србе, пре него им Руси дођу у помоћ, он је одмах послао , у потаји , три своја човека да разберу шта је са Србима на Штубику. Али ови нигде нису могли наћи Миленка и Исајев није знао шта ће, док није опет добио позив од Карађорђа да пређе у Србију, те је тада — 17 Маја 1807 — дошао у Гогош. Ну и тада, не знајући да ли се Срби још држе па Штубику, Исајев је мислио да му и не вреди ићи у Србију ако су Срби већ разбијени , и кад је уз ово, још. чуо, да је око 500 Турака прешло преко Дунава код Никопоља и да иду његовој војсци за леђа. он је напустио Гогош и вратио се у Крајево где је стигао 26 Маја 1807. Ну кад му је ту, после неколнко дана, опет стигао позив Мпленков да похпта у Србију. и кад га је Миленко уверио: да ће Руси и Срби , удружени , лако разбити Мула-пашу на Малајницп ; да ће Руспма бпти лако да пређу Дунаво , користећп се Великим Островом између Гогоша и Прахова, и да ће Срби спремити лађе за превоз руске војске преко Дунава. он је опет оставио Крајево и дошао у Гогош где га је дочекао лично војвода Миленко Стојковић. Да би ослабио Исајева од бриге за његовом одступницом и да му Турци не могу заћи за леђа, Миленко је утврдио ту са Исајевим, да Руси поседну Изворино-Албу и КалаФат а Срби , на број њих 500, да чувају Гогош и Острово. У то време било је на Острову 200 Турака који су га чували и бранили. Посада ова имала је ту на Острову и један свој опкоп. Срби нису спремили лађе за превоз руске војске преко Дунава. јер , забављени с Турцима на Малајници и на Штубику, нису имали кад на то ни да мисле ; ну