Отаџбина

РАТНИ ДОГАЂАЈИ

331

по срећи баш у часу, кад је ова мука мучила и Миленка и Исајева, стигие Исајеву глас да низ Дунаво плове 6 турских лађа. Исајев нареди одмах, те се брже боље, извезе неколико топова пред лађе а неколико изнад њих и кад ови припуцаху и једну лађу потопе, све остале привезу се уз обалу острова и ту стану. Исајев је тад наредио те је одмах, једна чета козака, под командом потпоручика Попова, препливала Дунаво до на острово Острово, п заузела лађе које.су биле пуне пшенице. Угледавши Козаке на острову, посада оног турског утврђења на њему, напустила је исто и скрила се у шибље, кога је било на острову доста, а за тим је напустила и острово и превезла се на чамцима на српску страну Дунава. Кад су се, скоро за овим и остале руске трупе, помоћу оних лађа житарица, превезле на острово, дошао је к њима ту и Карађорђе, те се договорио и споразумео са Исајевим о томе, како ће Руси напасти на Турке на Малајници. Исајев је одмах, после овога, почео превозити своју војску на српску страну, а Карађорђе је распоредио пешто српске војске дуж дунавске обале, да бранч, да не би Турци, сувим или водом, пришли острову и узнемирили Русе за време прелаза. 17') Јула (1807 били су сви Руси на српској страни и то 600 регуларнпх пешака, 200 Козака, и 200 драговољаца (бећара 2 ) са два топа. ') У Српском Устапку 1806—1817. Нови Сад 1866 год. који је лисан санћии по Дубровину и онако збркано и пометено, се каже на стр. 28 и 29, да је Исајев ношао из Ерајева 17 Маја (1807), да је 18 био на Острову (острово Илмора) а 19 да је пошао против Турака на Малајпици. Лако је увидети неисправност ових података, кад се зна : гдеје Крајова а где острово Гогош и Праово, да то износн у нравој ваздушној прузи око 120 километара, иа да је немогуће прећи све то иа и Дунаво, задва дана и трећег дана тући се с Турцима на Малајници. Ми смо узели по историји, руског иуковника А. Иетрова, 17 Јупи за дан ирелаза Руса у Србију, за то, што нам се чини да је Иетров врло поуздан у одређиваљу шесечних дана и што је имао на расположењу врло поуздане пзворе, као и за то, што се он слаже и са нашим очевидцем ових догађаја, Антонијем Протићем, који у својој Ловесници коју има (још ! !) у руконису . наше Учено Друштво, каже: у иопедеопик о Петрову иосту, а 17 Јуни 1807 годипе падао је баш у понедељак за време овога иоста. 2 ) Аптопије Протић зове их »пангалозима« и каже да им је био коман^ дант, неки капетан Јоргаћ.