Отаџбина

338

РАТНИ ДОГАЂАЈИ

ђорђе одржао до тада, над непријатељем хришћанске вере, уверавајући га да Паулучи долази к њему, да сазна нотребе Срба и да се увери о користима, које се могу постићи сугласном радњом руске п сриске војске, и на нослетку: да увери Карађорђа о истинском покровите.Бству великог, сверуског императора. Одмах по овоме стигло је Карађорђу, ту, и писмо главно-командујућега руске војске, генерала Михелсона. То је нисмо било упућено : на Карађорђа, на све срнске војводе и на цео сриски савет, те је изгледало као прокламација српском народу, и гласило је: «Ево је једном, куцнуо час, да јунаци вере хришћанске, збаце мухамедански јарам, и, да се подјармљена хрпшћанска племена, поврате њиховом достојанству, слави п благостању њиховом. «Отоманска порта објавила је Русији рат, за то. што се Русија стара и брине о благостању једноверних јој народа за то, што се приближују вама, драга нам браћо по вери «Српски народ, пример је свему свету, шта може да учини херојски дух, пламтећа хришћанска вера и Лзубав к отаџбинн својој. «Нове победе Руса, над гордим освајачем Јевропе, Вонапартом, који не зна ни за какве границе у својим напредовањнма, изазвале су силу рускога оружја. «А шта ће бити кад се руска и српска оила здруже и уједине ? „Мени је одавно, познато ваше срећно освојење Београда; ја сам вам то честитао и честитам вам га и опет; ну и вама ће бити познато. да сам ја, с војском, коју ми је поверио мој Господар, освојио Хотин и Бендер, Акерман и Килију, покорио бужакске Татаре. заузео сву Молдавпју, побио буљуке крџалија МустаФе Барјактара и ослободио од њихова зверства Букарешт, и освојивши сву Влашку, иродр о до Дунава, и, да сам готов, да идем и даље и тучем непријатеља.' 1