Отаџбина

22-

РАТНИ ДОГАЂАЈИ

339

Мпхелсон је хтео овим писмом да раздражи наде Срба на Русију и да изазове Карађорђа да се реши на сугласност радње српске војске с радњом Руса и њихове војске. Карађорђе је био тада зле воље , што није видео већу руску силу у Србији, а и на Паулучија је с почетка доста сумњао, ну после ових писама и после посредовања генерала Исајева, почео је поверавати се Паулучију тако, да је Паулучију, на послетку иснало за руком да склони Карађорђа да закључи уговор између Србије и Русије о њиховим будућим међусобним односима. 1 ) Паулучи : као странац и бивши Француски ОФицир, морао је да буде већи Рус, него што су прави Руси, а Карађорђе је желео да види своју отаџбину ослобођену од Турака, па ма се он, иосле тога, одмах вратио свомв дому и своме илугу , и за то је тај уговор и исиао онакав какав је. Ну као да и Руси сами нису Бог зна како и колико полагали на њега , јер нису тражили никад и никакве његове иримене. Све, зашта би се могло рећи да је његова последица, то је, што су Руси, скорб после њега, послали у Србију свога нарочитога заступника, у лицу саветника РодоФиникина, ну Срби су, преко својих деиутата, и мимо овога уговора, молили руску владу да им пошље једнога свога човека, који ћз им иомоћи у њиховом државном уређењу и изради пројеката за ово. Родофиникин је дошао у Србију — у Београд 2 августа 1807 год. а у инструкцијама од 16 јуна 1807 о његовим дужностима у Србији, у колчко се искључиво тичу Србије, било је између осталога : да буде увек уз Карађорђа или тамо, где буде народни савет; да убеђује Србе, да се само од Русије могу надати помоћи и ') Прилике између Паудучија и Карађорђа дре овога уговора, као и сами уговор, описао је у својој »Охгшбнии 4 од 1888 год. свеска 60 и 61 г. Д-р Владан Ђорђевић, у чланцима КарађорЏ а Русија, тз их ми, за го, овде са свим изостављамо.